Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

APYUUTBEHE ПРОМЕНЉИВЕ, ЊИХОВО ИДЕНТИФИКОВАЊЕ И МЕРЕЊЕ

165

вољној мери познат исхраживачима појава у области друштвеног живота. То често представља озбиљну препреку у коришћењу овог метода. Статистичке конструкције увек су дате у виду бројева. Шта показуху бројеви, то je хштање за које je везано познавање статистнчког метода као основе за правилно одвајање тачног од нетачног, стварног од прнвидиог, истинитог од неистиннтог. Ово није ни лак ни неодговоран задатак већ по томе што бројеви као и речи имају своју садржину и тачно одређену логику. Услед тога посао коришћења статистичких мера мора у себи да садржи будност, предизност и објективност помоћу којих ce утврбује: да ли су мере довољно тачне, да ли су примењене конструкције и математичке операције одговарајуће и да ли je примена мера правилно обављена. Нимало лакши задатак није ни то што корисник мора да провери да ли подаци по садржини и конструкции одговарају једни друтима, као и да обезбеди њихову пуну упоредивост. Несумњиво je да je један од најтежих задатака да се статистичке мере ко je презентују објектнвну стварност издвоје од оних које субјективно описују друштвена збивања, као и од оних које су намењене да докажу оно што je произвоЬач те мере хтео да покаже, или оно што je једино умео и на шта обичыо навикнут. Статистичке метод je врста мерења која обухвата два стадија: просто превођење појава у бројчани израз и претварање серија бројева у један синтетизован облик статистичког показатеља. Y тој активности природа већине његових мерила захтева прецизно дефинисанье изучаваног предмета као и детаљан опис поступка којим ће се користити. Статистички метод у том раду наилази на многе тешкоће. Чест je случај да теорија не да je дефинидију појаве и статистички метод je приморан да je сам награди, што доводи до познатих контроверзи које се јављају у погледу дефинисања појмова и њихове интерпретације. Неопходно je да примена статистичког метода у истраживању појава претпоставља познавање њиховог научног третмана, а то није увек случај. Статистички метод je квантитативно-индуктивно-аналитички метод који омогућује доношење одлука у случају неизвесности. И овај опис метода може се употребити да укаже на неке једностраности и проблеме његове примене. Статистичко истраживање je квантитативно. За научно истраживање оне неће бити довољно, нужно je познавање и квалитативное аспекта појава. Оно што je каракеристично за статистички метод јесте да квантитативну страну појаве повезује са њеном природом као квалитативном страном коју даје тееоријско истраживање у појединим областима наука. Али баш у тој претпоставци о квалитету треба видети једно ограничење статистичког метода у истраживању многих друштвених појава. Статистички метод je индуктивни метод. Он у својој активности истраживања полази од посматрања лица, домаћин става, појединих индустријских капацитета, аката рођења и сл., са циљем да запажене карактеристике уопшти и створи слику општих анонимних величина и односа у појавама. Познато je да се уопштавагьа и указивања на регуларности у понашању појава у целини не могу вршити без дедуктивног метода. Иако се у разним облштима у којима се однедавно почела примењивати