Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

АНАЛИ ПГАВНОГ ФАКУЛТЕТА

166

статистичка теорија узорка може сагледати значајна помоћ у уопштавању, закључивану у целини, остаје чињеница да његова примена изискује допуну дедуктивног метода. V овом ограничењу статистичког метода не треба видети недостатак који уманује његову научну вредност, из разлога што je индуктивни метод један од основних метода у истраживању, а поготову у истраживању друштвеног живота на чије проблеме je он био много мање пргшењиван. Статистичком квантитативном анализом откривају се законитости у понашању појава. Постојеће законитости омогућавају предвиђање тих понашања. Разлике између законитости у природном свету и друштвеним збивањима су у томе што ове последње не дејствују с оном неминовношћу као што je то случај у физичко-хемијским процесима. Аруштвене по jaве су масовне појаве на које утичу бројни чиниоци, чије дејство није могуће мерити појединачно, већ само откривањем заједничког дејства у маси, испољеног у виду регуларности која није неминовна. Неизвесност je једна од битних карактеристика друштвеннх збивања. Статистички метод као јединствена квантитативна анализа таквих законитости уводи у ту анализу меру вероватноће, због чега су утврђивање и верификација тих законитости пропраћени сложении конструкцијама, а резултати који из њих проистпчу не дају ни строку тачност ни сигурност. То нарочито важи за статистичка мерила предвиђања, у којима се понекад баш тим мерилима приписује својство узрока недовољно прецизних одлука и закључака. Taj приговор стоји. Статистички метод који мери неизвесност вероватноћом будућих или очекиваних догаВаја или збивања у друштву, могуће je сагледати и са његове изразито позитивно стране. Пре свега, свака одлука о друштвеном животу може бити потпуна, реална и разборита само ако садржи одену вероватноће свог остварења. Изостављанем компоненте неизвесности, исказане у елементу вероватноће у пројекцијама очекиваних стана, доби\е би се апстрактне прогнозе ко je живот неће никад потврдити. Ако je правилно применен, статистички метод je драгоцено средство у рукама стручнака неопходан инструмент научног истраживана у свим областима друштвених сазнана, било за прибављане објективне слике о законитостима, било за откривање односа међу појавама или нихових тенденција у чијим проучаванима ујединује квантитативну анализу са квалитативном, а индуктивну са дедуктивном. За овај метод може се рећи и да je опасно оруђе у рукама оних који га недовољно познају, или оних који га несавесно применују. Ова констатација има свој основ у грешкама које припадају различитим говорима: неке од них настају услед непрецизног дефинисаља појмова, нетачног мерена, нетачног, нестручног груписана и класификадије, затим услед прнстрасности онога који формира податак или, пак, пристрасности елемената који чине негов садржај и др.; неке од грешака се дугују нестручном раду у примени математичко-статистичких поступака; многе од грешака су нзазване погрешним резонованем, као што су грешке у дедуковану или грешке као последние нелогичности у индуктивном резоновану;