Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

369

МЕБУНАРОДНИ МОНЕТАРНО-КРЕДИТНИ ОДНОСИ И ПРАВО

са неким меЬународним финансијским институцијама, кредите одобрава барем делимично сама држава, али рехко за извоз комерцијалне робе са кратким роковима исплате, него претежно за кредитирање извоза опреме и комплетних творничких и других инсталација те извођења инвестиционих радова у иностранству, нарочито ако je закључила посебне међудржавне кредите (инвестнционе) аранжмане у којима се обавезује да ће или сама дати другој држави кредит или барем обезбедити или препоручити ньегову исплату преко својих (јавних или барем полујавних) банака или фондова ( 2S ) С друге стране, и Југославија je заключила бројне кратко-, средњо- и дуторочне кредитне аранжмане који се могу наћи у Додатку Службеном листу СФРЈ: Међународни уговори и друга споразуми. Обрада ЊIГХОВИХ заједничких начела била би свакако захвална. Кредите дају и конзорцијуми иностраних банака, као и мейународне финансијске институције, обрађене посебно. Отплата узетих кредита обезбеЁена je често гаранцијама саме државе, код нас често саме Народне банке, која може давати супергараиције за кредите дате нашим пословним баыкама. Рокови извозничких кредита се све више продужују, и због конкуренције, а нарочито нзмеђу индустријских држава-испоручилаца опреме државама у развоју и другнма. Нелојалну конкуренцију настоји смањити Бернска унија (Union d’assureurs pour le contrôle des crédits internationaux) лимитирањем најдужих рокова за испоруку лаке опреме на 3, тешке на 5 година, али je због непоштовања одредаба морала дозволити „изузетно” продужавање рокова испоруке на основу међудржавних аранжмана чак на 7и 15 година ( 29 ). Овакви кредита често имају и политнчки значај, нпр. у односима неких западних земаља са Совјетским Савезом. На другом месту je било говора о везаним кредитами чији утрошак у земљи веровника може поскугшти робу. Кредит je често условљен превозом робе, гьеговим бродом те осигурањем. Политика задуживања у иностранству те кредитирагьа иностранства представља важан део целокупне економске, нарочито пак монетарно-кредитне политике. Целокупно задуживање мора се и у нас кретати у одреВеним грашщама те код појединих дужника у границама његове кредитив способности, као и способности за враћање кредита у девизами ( яо ).

(28) Међудржавни уговор може овластити и одговарајуће банке обеју земаља на склапање уговора (нпр. Југославнја — Камерун). (29) Ј. Флере; Меднародна финанчна политика, Љубљана 1965, с, 63. (30) Осим тога може банка која радној организацији даје гаранцију за инострани кредит за увоз опреме захтевати од ње депозит у динарима, a Савезно изврпгао веће ће размотрити могућност обавезног полагања диыарске противвредности при узнмаььу нових иностраких зајмова. И ова средства би се користила за давање кредита за извоз опреме. Осим тога увоз опреме треба да остане у границами расположивих средстава. С друге стране, прописано je мпнимално учешће привредних организација у кредитним пословима по извозу, али и нижа каматна стопа за извозне кредите у виду савезне накладе посдовним банками за губитак због снижења каматне стопе (зак. 28/66, Одредба 50/67). Олакшању кредитирања извоза служи и одредба (50/56, 11/67, 29/67), према којој банка може добити од Народне банке реесконтни односно документарни кредит, ако je дала својим комитентами одговарајуће кредите на основу 1) докумената о извозу с роком плаћања до 3 месеца, 2) робних меница са истим роком, 3) уговора о кредиту за извоз опреме те извоВехье инвесгиционих радова у иностранству на кредит до висине отплате плативе у току 3 месеца, те 4) уговора о кредитами за