Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

370

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

Тако могу наше овлашћене байке ( 31 ) рачунати са учешћем федерације у том кредитирању у г. 1966—1970. у висини 5.706,8 милиона А-, али уз постелено опадање тог учешћа од 80 на 70 односно коначно 60%. Банке могу користити кредите у иностранству и издавати гаранције по кредитним пословима највише до висине кредитног фонда у девизама помноженог са 2,5 односно 4, а радне организације које дају гаранције за такве иностране кредите дате другим радним организацијама кооперантима, морају држати неангажован део девиза које могу користити за извршавање обавеза по кредитним пословима са иностранством у висини од 20% дате гаранције. ОдреЬене олакшице важе за кредите за изградњу објеката намењених промету странаца ( Я2 ). Закон о кредитним пословима са иностранством подразумева под кредитним пословима закључивање и извршавање уговора са страним правним и физичким лицима: 1) о узимању и давању кредита за плаћање робе која се увози односно извози и за плаћање услуга и инвестиционих радова; 2) о увозу и извозу робе, вршыьу услуга и извођењу инвестиционих радова, на кредит; 3) о узимању и давању финансијских кредита; 4) о узимању и давању краткорочних банкарских кредита за ликвидност у плаћањима са Iшостранством. Такве кредитив послове могу вршити радне организацпје, овлашћене банке и Народна банка, а уговоре о узиматьу и давању кредита и федерација на основу одлуке Савезне скупштине. Закон важи и за послове у вези са кредитним пословима са иностранством, и то: давање гаранција и рефинансирање по хим пословима које могу давати радне оргатшзадије (само за коопераихе и пословну сарадњу), овлашћене банке и Народна банка, те за осигурагъе од ризика по кредитима датим иностраним корисшщима за које je надлежна, поред завода за осигурање, и радна организација која за те послове буде овлашћена посебннм савезним прописом. Ове одредбе доказују да je тешко раздвајање овпх послова, јер су узајамно повезани. б) По угледу на друге земл>е ( м ), федерација je основала самосталан Фонд за кредитирање и осигурање одређених извозних послова (Зак. 31/67) као нравно лице у које je унела и свој а ,средства по учешћу у кредитирању извоза опреме и бродова те извођења инвестиционих радова у иностранству. Из ових средстава Фонд даје кредите одиосним привредним организацијама преко овлашћених банака (рефинансирање) које понуде по-

производњу и припрему робе за извоз, али само ако ће бнти продаја плаћсма у девизама од значаја за очување ликвидности у међународним плаћањима, које и по девизним прописима уживају иске предности. (31) Друштвенн план за развој Југославије од 1966. до 1970. г., РезолуциЈа о основима скономске политике у 1967. г. (1/67), Закон о кредитним пословима са иностранством (29 66), Закон о учешћу Федерације у кредитирању извоза опреме и бродова и твршеља инвестнцноннх радова у иносгранству на кредит (28/66). (32) Одлука (13/67) максимира ове кредите на 190 милнона Д. годшшье. (33) О разним облицима извозних кредита, њиховшл носиоцима, државннм гаранта јама за извозне кредите те чак неке инвестидије (САД), као и о осигурању извозних кредита од разиих ризика у неким већи.м зем.ъама в. Ј. Флере, 1 с. стр. 59—63; М. Максимовић; Осигурагье извозних кредита, Аэуб.дана 1962. Осигурање люжс обухваћати, поред комерцијалног рпзика, и полнтички те природни (елемеитарни) ризик, те обнчно покрива само једак већи део кредита који ретко када премаша 90%, док остали део ризика сноси веровннк (самопрпдржај). Оснгурање понегде обухвайа и цене и трансферы!! ризик.