Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

371

МЕБУНАРОДНИ МОНЕТАРНО-КРЕДИТНИ ОДНОСИ И ПРАВО

вољније услове у оды осу на висину учешћа и огапте услове рефинансирања, али само ако je кредитни посао осигуран од извозних ризика. При рефинансирању Фонд води рачуна о смерыицама друштвеног плана, прописима важећих закона и међудржавним уговорима. Y пој едином кредитном послу може учествовати и више банака односно привредних организацнја. Прелазне одредбе регулишу и рефинансирање извозних кредита преко Југословенске банке за спољну трговину. Значајна за земље у развоју јесте резолуција Конференције YH (1964) за трговину и развој ( UNCTAD) о основним принципима за будућу међународну финансијску сарадњу, која се залаже ( м ) за олакшаватье услова кредита, нарочито за делимичну отплату дугова у националним валутама дужника, продужење отплатних рокова на најмање 20 година, комбинацију поклона и зајма уз највишу каматну стопу од 3%, невезивање зајмова за развој за поједгше конкретне пројекте нити за набавку опреме у земли веровника, надал>е за координацију помоћи преко Светске банке односно конзорцијума или регионалних и других институција. Велики знача] извозних кредита и њиховог осигурања доказују и разни предлози за оснивагье меВународне гарантне и реесконтне установе (центра за рефинансиратье) или мултилатералног система за осигурање инвестиција од свих ризика осим од нормалних комерцијалних ризика. в) Осигурање у мећународној трговини, саобраћају и реосигурсиье. Све већи развој меВународне трговине те делимично с њом повезаног међународног саобраћаја са разним врстама (поморски, речни, касније железнички, у најновије доба ваздушни те путнички, аутомобилски и камионски саобраћај) проширио je знатно потребу осигурања превозних средстава (каско), терета (карго), путника и других оштећених лица, где се често примењује и осигуратье од одговорности. Y тим случајевима важност уговора о осигуравьу протеже се и на иностранство, те се поставља питање наплате прелшја осигурања у страној валути, слично питање валуте за исплату накнаде штете (осигураног износа), као и регресног захтева осигуравајућег друштва од кривца. Већи ризик, нпр. у поморском и ваздупшом саобраћају те код осигурања већих, нарочито индустријских објеката, ређе код личног осигурања, изискује и поделу или преношегье дела ризика на јака инострана осигуравајућа друштва у виду саосигурагьа (заједничког осигурања) истог објекта или реосигурања. Поставља се питање валуте у којој je закључен уговор о осигурању, у којој се пла Вају премије као и накнада из осигурања. Осим тога, домаВи осигуравајући заводи сараБују са иностраним и при закл>учивању те извршаватьу разних уговора о осигурању (процена штете, настале у другој земли итд.). Послови међународног осигурања потпадају и под девизну контролу. Правке прописе о иностраном осигурању садрже још од раније (у Сл. листу необјавлена) правила за поједине врсте осигурања и тарифе о премијама донете од Југословенске заједнице осигурања уз сагласност СИВ-а; а од њих су за нас најважнија транспортна осигурања те осигура-

(34) Цит. код М. Вучковића, 1. с. сгр. 311/312.