Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

373

МЕБУНАРОДНИ МОНЕТАРНО-КРЕДИТНИ ОДНОСИ И ПРАВО

страних установа или- страних приватних или јавноправних лица ( 37 ) ннје погодила некретнине представништва страних држава употребљаване за званичне сврхе. Финансијски третман зграда амбасада и конзулата регулишу, поред евентуалних повољнијих одредаба домаћих прописа о дажбинама, бечке конвенције о днпломатским односима (од 6. XI 1962) и о конзуларним односима (од 22. IV 1963). Оне предвиђају разна ослобођења од дажбина које се односе на зграде и осталу имовину амбасада, осим пореза и такса који се убирају као накнада за посебне учињене услуге. Ослобођења важе и за регионалне и комуналне дажбине што изискује одговарајуће југословенске односно иностране регионалне и комуналне прописе. Овамо спада још Конвенција о привилегијама YH, Коивенција о имунитету и привилегијама специјализованих установа YH те Статут МеВународног удружења за развој, који предвиђа широка ослобођења од пореза на имовину, приходе и трансакције. Земљиште за Југословенску слободну зону у Солуну уступила нам je Грчка на 50 година за нашу употребу, и то државно и ошнтинско земљиште бесплатно, док je Југославија морала исплатити вредност експроприсаних земљишта. Обнова разрушене зоне после прошлог рата наметнула нам je знатне трошкове. Ново друштвено-политичко уреВење довело je до знатних измена у власништву наше приватне имовине те иностране код нас. Поред већ споменуте национализације туВе имовине заједно са некретнинама (са неким изузецима у корнет држављана САД те у Југославији настагьених страница), требало je постићи деблокирање и реституцију југословенске одвучене имовине у иностранству, не само у бившим непријатељским већ и савезничким државама укључујући монетарне резерве пренете уочи рата или на његовом почетку у савезничке државе. Већ одлуком АВНОЈ-а од 21. XI 1944. заплењена je имовина непријатеља немачког Рајха и његових држављана, лица немачке народности и ратних злочинаца. Заплена je обухватила и имовину таквих југословенских држављана у иностранству. Нови Закон о преносу непријатељске имовине у државну својину и секвестрации имовине одсутних (63/46, измене и допуне = ИД) одредио je и секвестрацију имовине одсутних иностраних лица, којима je касније, на захтев подпет у прописаном року, имовина враћена уколико није пощадила под мере национализације, аграрне реформе, одузимања ратне добити и сл. Сличне мере социјалистичких земаља могле су погодити и југослрвенску имовину, што je регулисано и посебном конвенцијом са Чехословачкой. И тешка девизна ситуација после ослобоВења захтевала je концентрацију непокретне и покретне југословенскв имовине у иностранству. Поред девизног закона (86/46), који je за циљ имао и продају текућег девизног прилива Народној банци, Закон о заштити југословенске имовине у иностранству (12/46) обавезао je наше држављане и предузећа на пријаву имовине и дугова у шюстранству те обавезну понуду девиза. YpeA за заштиту југословеиске имовине у иностранству могао je према потреби

(37) По чл. 3 Зак. о ИД Закона о национализациях приватних предузећа Упутство (35/48).