Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

374

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

и ликвидирати њихову имовнну. Тако je могао стеВи и учешћа у иностраним предузеВима, док je иностране обвезннце већином продао. И данас Уред обавља различите послове у вези са ликвидацијом те имовине и дугов а. Углавном, наша ранија имовина у иностранству je ликвидирана, слично као и страна имовина у Југославији. МеВутим, убрзо су се, поред предратног учешћа Народне банке у главници Банке за међународне обрачуне, појавила нова учешћа у Светској банди, МеБународном монетарном фонду, ИДА-и те вероватыо убрзо и у меВународној финансијској корпорацији од којих до сада нисмо примили никакие дивиденде односно добити. Већ смо споменули ново аустријско-немачко-југословенско трговинско и финансијско друштво у Бечу. Y чегића у иностранны предузећнна важна су и за наш платни биланс, с једне стране као извор прихода подложан евентуално и иностраном опорезивању које захваВа приход, те евентуално и саму имовину, док стицање учешВа представл>а негаттшну ставку у балансу. Треба споменути и мешовита предузећа са учешВем више држава у главници, одмах после ослобоВења два совјетско-југословенска те 6 југословенско-албанских, која су после 1948. г. била ликвидирана. Код оваквих предузеВа се појављује, нарочито, питахье процене основних средстава (apporta), расподеле добити, њеног опорезивања, трансфера добити те праведне ликвидахшје. Таква предузеВа могу исказивати, поред улога саме државе, и учешВе приватное капитала. Као сувласник (акционер) може се појавити и (јавна) банка (раније нарочито Југословенска банка за спољну трговину), док нови прописи о спољнотрговинском (чл. 88) и девизном пословању (чл. 38) допуштају у широком опсегу домаВим привредним организацијама и банкама оснивање својих предузеВа (ев. заједно са другим ПО и банкама) и заједно са иностранны предузећима или учехпВе у иностраним предузе&има. Поред изричито наведених обушка предузеВа и послова које домаВа организација може поверши иностраној фирми (нпр. послова заступања, продаје са консигнахцюног складишта), доиушта се и „остваривање и других облика привредног пословања на иностраном тржишту”. Као пример наводимо подружницу Tomos-Nederland или творницу покуВства Мебло са подружшщом у Горици (Италија) те разна граВевинска предузеВа у запади о- и источноевропским као и азијско-афричким земљама. Ради оснивања предузеВа или стицахьа учешВа привредне оргашхзације могу користити 1) девизе којима самосталххо располажу у смислу чл. 16. и 17. Девизног закона (ретенциона квота), 2) девизе прибављене путем кредита у Југославији и иностранству и 3) добит остварену у иностранству у предузеВима која су основале или у којима учествују. Остварену добш у иностраном предузеВу домаВа ПО може унети у Југославију, али и искористити за повеВахье досадаппьег учешВа (реннвестшшја), за кредитнрахье истог или другое предузеВа у иностранству и за оешхвахъе нових предузеВа у иностранству. И код таквих предузеВа се појавдују важнији финансијски проблеми споменути код мешовитих друштава. Посебна одлука (29/66) регулише и девизама у току нзвођења инвестхххщоних радова у хшостранству, обрачунавахье трошкова