Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

390

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

виду наше данашње прилике“. Због тога сматра да „срез мора битн у многоме потчињен држави; у опште да сва његова самосталност мора бити ограничена танно државним законшча" ( 13 ). Зато и закључује да те „данашње прилике" и „говоре једино за стадии суд" (тј. постојећи грађански суд Р. Г.).

Програм Светозара Марковића о локалној самоуправи није разматран сам за себе, изоловано од његових општих идеја о најразноврснијим питањима. За то би се нашли разлози у карактеру Марковићеве свеукупне активности. Он je много писао у току петогодишњег интелектуалног рада написао je више од било кота у његово време, и доцније. Извесна несређеност у неким чланцима, враћање на раније теме поводом расправљања о другим питатьима и заузимање нетто друкчијих ставова - повукли су и неадекватне оцене и самоуправног програма о локалним заједницама, који je, у конкретным околностима, предлагао. Тако и утопизам, изражен у третирању развојне линије друштвено-економских односа у Србији, није схваћен, у довољној мери, и као напор Светозара Марковића да не остане изван „свога времена" и актуелних „идеја епохе", a „његово време" je и доба „Париске комуне" и подитичког ангажовања Чернишевског у Русији (1828 —1889) у којој се исто тако школовао већ je везиван и за дневни палитички програм о државном преурећењу Србије ( 14 ). Односно, из укупних идејних и интелектуалних преокупација Светозара Марковића није увек издвајано оно што je представљало његову визы ј у будукности —од онога што je претпостављао да треба урадити у датој ситуацији да би се измениле околности у којима je народ живео, притиснут полицијским режимом, и у коме су се владе крајње небрижљиво односиле према основним његовим потребама ( 15 ). Савременици и сарадници доцније радикалы умели су, међутим, да уоче ове разлике у идејним оријентацијама Светозара Марковића. На „практичном" делу, који су унели и у свој политички програм, успели су да увуку и народ у борбу против бирократије, централизма и владаоЧевог апсолутизма. Године 1881. основали су и прву праву масовну политичку странку. Аодајући своме програму, временом, више буржоаско-демократских елемената, пошто су се и сами мењали, a мање социјалистичких (Марковићевих) под притиском реалних односа политичких снага

(13) Св. Марковић: »Одабранн списи, »Срез н среска управа«, стр. 22—23, књ. IV. Београд, 1965.

(14; Најоштрију критику идеја Светозара Марковића дао je Слободан Јовановић у делу: »Светозар Марковић«, Сабрана дела, кгь. 2, Београд, 1932.

(is) Није искључено да je одраз таквог стања и масовна хајдучија шездесетшс и седамдесетих година 19. века. За време владе кпеза Мпхајла Обреновнћа донет je, найме. Закон о преком суду (24. априла 1863) за више округа и срезова, због хајдучије, разбојништва, јавних насиља и крађа (Зборник закона и уредаба, бр. 16, стр. 16). Исто тако, донето je »решење« (23. октобра 1871) да миннстар унутрашњнх дела ушори сва села у Чачаиском и Ужичком округу како би се лакше »истребили« хајдуци, као и да прогони њихове породlгце у друге крајеве (Зборник закона, 6р. 24, стр. 117).