Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

391

АКТУЕЛНОСТ ИДЕ JA СВЕТОЗАРА МАРКОВИНА О САМОУПРАВИ

у земли радикали су пзборили и парламентарну владавииу (Уставом од 1888) и половичку локалну самоуправу (тј. постоје Вим полицијским органнма у окрузима и срезовпма додали су и самоуправне).

На основу изнетих података може се заюьучити да се актуелност идеја Светозара Марковнћа о локалној самоуправи • у односу ыа политичкй систем који се код нас изграђује и примењује огледа у више видова: —• и данас je слобода изборности свих локалних (и централыих) органа основна претпосхавка самоуправног уреВена; —■ изборност се обезбеВује кроз установе непосредне демократије зборове бирача месних и радних јединица; степей реализована самоуправности друштва у зависности je од брзине привредног развоја и богатства земл>е, као и од образованости народа и висине друштвене свести; затим, од преображаја на самоуправној основи целокупног државног уре Вења; као и од материјалних услова и економске самосталности локалних и радних заједница ( 16 ); и од масовног учешћа народа у изградњи самоуправног система ( 17 ). Y недостатку поменутих услова, и при успостављању самоуправног уре Вења мора се рачунати са иоступношћу и девијацпјама у односу на замишљен програм. И Светозар Марковић je и с тим полазио у борбу, на што указује и ова иегова мисао: „Према нашем материјалном стану и перма количини образованих стручних лица, за сада није могуће ни све срезове устројити тако да сваки може вршити онај културни задаток који му ми наменујемо. Али, ми стављамо то као циљ који ваља достићи. Ако се не може свуда све ово увести наједаред може се уводити поступно, само треба имати увек у памети главку мету, па радити непрекидно свом снагом да се та мета достигне" ( 1Ч ). Иначе, захтеве за демократизованем унутрашне управе у Србији, није први поставио Светозар МарковиВ, веВ либерали-интелектуалди шкоАовани у иностранству још за време уставобранитељске владе (1842 —1858). Y негозо време ти захтеви су се изузетно заоштрили, тако да je и једна конзервативна влада обеВавала промене у ошптинском уређену. Отуд и Светозар МарковиВ напомине да су „о ошптини код нас веВ скоро сви сагласни да се она уреди на темељу самоуправе, и нова садана влада, обе Вала je да Be још ове године (1874. Р. Г.) поднети скупштини законски предлог о устројству општина" ( 19 ).

(16) Светозар Марковић каже; »... а онда народ (у »великој огпптини« Р. Г.) сам располаже средствима. . . а не мора да трчкара за своје паре полицији или министру и да моли за оно што je његово«, (Исто, »Срез и среска управа«, стр. 18). (17) Или: «Ми хоћемо не само добру управу у земл.и, већ ми хоћемо добру самоуправу народну у земљи. Ми хоћемо да што више глава у народу мисле о општем благостагьу и да што више руку раде на томе.« (Исто, стр. 17).

(18) Исто, стр. 15. (19) Исто, стр, 14.