Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

392

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

Али Светозар Макровић у насхојања либерала уноси већу одлучност и бескомпромисност, а самоуправном програму даје и шири oncer и пунију садржину. Од повратка у земљу са школовања у иностранству (1870) до своје смрти (1875) у току пет година надљудске политичке, ктьижевне и публицистичко-полемичарске активности носи сопствену заставу. Под ту заставу се сврставају сви они који прихватају његове идеје и представљају најнапредиији део србнјанског друштва. Умро je у непуној 29. години од последица тамновања у пожаревачком затвору и претераног исцрпљивања радом оне године (1875) кад je најзад донет Закон о изменама и допунама толико критикованог Закона о општинама од 1866. које су и дале већу самосталност општинама и општинским органнма.

Као што нам je познато, Светозар Марковић се школовао у Русији и у Швајцарској. Y Pycuju je прихватио идеје Чернишевског, које су биле исто тако прожете великим хуманизмом. Окренуте према човеку и народном просвећивању, у први план су истицале потребу борбе за укидагье друштвене неједнакости и за прихватање установа старог бескласног друштва, чији су се остаци, све до његовог времена, задржали у Русији у сеоској огпптини, уз заједничку ошптинску земљу („руски мир”). Y просвећивању народа и поднзању народне свести главку улогу je доделио напредним интелектуалцима, истичући потребу њиховог личног ангажовања на том послу. У Швајцарсгсој се Светозар Марковић упознао са тадањим буржоаско-демократским државннм уреВењем, у коме се, што се тиче аутономнје локалитета, отишло најдаље. Истовремено се упознао и са ндеологијом марксиста, али и анархиста. Сукобљен и са бедом коју капитализам доноси, уз богатства малом броју л>уди, а свестан тешких околности у којима живи српски народ притиснут апсолутистичком владавином, и тражеВи излаз из таквог стања налази га у „народном самоуправљању’’. При томе je из свих покрета и идеологија (и државног уреВења Швајцарске) узимао оно што му се чинило да би за његову земљу било најкорисније. Имао je, исто тако, у виду искуство париских комунара из седамлесетих година XIX века (1871). Његове идеје су, једним делом, и одраз свих тих утицаја пројектованих на Србију.

Ружица Г узина

РЕЗЮМЕ Актуальность идей Светозара Марковича о местном самоуправлении Во время политической активности Светозара Марковича 18681875 гг. Сербия являлась конституционной монархией, хотя и находилась под государственным суверенитетом Турции. Все же широкая автоном-> ность Сербии по отношению к Турции не отразилась и на ее внутренне?! устройстве. Крутой централизм, господство бюрократии и произвол сербских властей на местах являются главными характерными чертами госу-