Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

292

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

све (универзализам) или само за неке државе (регионализам), поједине области правних односа односно поједине врсхе правних послова и правних аката. Облици и форме стварања, формулисања и дејства таквих једнообразних правних норми одн. правних правила различите обавезности, важности и основа примењивости (међународне конвенције и уговори, униформни закони, међународни обичаји, пословни обичаји и узанси, једнообразни услови пословања и типски уговори, и др.), многострани су и многоструки. Сигурно je да ће се они увећавати и пропшривати и по броју, и по обиму, и по обухватности, и по садржини, а са проширивањем домета и интензитета међународноправног живота добијаће и све већи знача], утица] и примену и у правном животу сваке поједине и свих земаља укупно. Та чшьеница не треба, не може и не сме да остане без утица] а и на садржину решења ко] а се буду прихватала, у односним правним областима, у националним правима поједlших земаља. А то важи и за садржину решења ко] a ће се уносити у законике ко] и буду доношени у склону политике кодификације у оквиру сваке поједине земле. То посебно важи за граЬански кодекс, имајући у виду чињеницу да управо у области имовинскоправних односа постоји до сада највише таквих једнообразних правних норлш одн. правних правила. Свака другачија законодавна техника одн. законодавноправна политика Агора се данас сматрати и неекономичном и несавременом. VII. Ако се из овде изложених карактеристика савремене проблематике кодификације уопште, а посебно кодификације грађанског права, покушају извући неки закључци ко] и би могли бити од користи за сагледавање и утврђивање напшх ставова у вези са радохМ на цивилном кодексу, онда би то, чини нам се, могли бити: 1. Треба се ослободити од било каквог „идолопоклонства” према кодификацији и законицима (кодексима) као њеним производима изражајима, а што се ]авхъа у схватањима да су законици неки квалитетно другачији и друштвено више вредан начин регулисаньа правних односа, него што je то случа] са законима као уобичајеном редовнолг обхшку државне нормативне делатности. 2. ■ —• Треба да нам je страна свака идеја и свако гледање на „вечност” односно у посебну трајност законика као правних извора и решења која се у њима доносе, пошто законици „застаревају” исто тако и исто тако брзо као и други државни закони, а то значи да могу и треба да буду допуњавани и хмењани када то буду захтевале наступеле промене садржине друштвених односа ко] и се регулишу норхмама законика. 3. Законици треба, а то уосталом вреди и за све остале правне норме, посебно за све законе, да буду тако форхмулисани да не сахмо не спречавају настајање и развијање правних односа који би одговарали новим друштвеним односима или промењеној садржини тих односа. него и да омогућују управо њихово што адекватније савремено правно регулисање и разрешавање, чиме би се омогућило остваривање захтева за „динаАШЗирањем кодекса”4. Одредбе законика треба да имају „облик гипких директива, општих стандарда”, како би се оставило „широко поље креативно] улози суда