Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

469

ПРИЛОЗИ

Y Грађанском законику за Краљевину Србију говори се изрично о боловима као штети само у § 820. Ту je речено да je штетник дужан да учини сразмерну наплату оном лицу које je ранио или осакатио или иначе повреду тела нанео, поред осталога, још и за претврпљене болове. Исто то речено je и у Општем аустријском грађанском законику. Y § 1325. тога Законика каже се да je онај ко другога повреди у телу дужан платити повређеном лицу, ако оштећено лице то захтева, одмерену суму према испитаним околностима за претрпљене болове. Y Општем имовинском законику нема одредбе о давању накнаде повређеном. Из наведених одредаба српског и аустријског законика проистиче да су болови као нематеријална штета предвиВени изрично само у случају телесне повреде, и да je нематеријална штета у таквом случају сведена само на болове причињене лицу коме je повреда тела нанета. Том лицу je штетник дужан „да учини сразмерну наплату” и за претршъене болове, односно да плати за те болове „одмерену суму према испитаним околнсстима”. То значи да je у одредбама српског и аустријског Грађанског законика, кад претрпљени болови чине нематеријалну штету, као оштећени изрично предвиђено једино повреВено лице, а не и друга лица којима телесна повреда није нанета. Други аргумент: Ни из отитих начела о накнади штете не може сг извести закључак о праву посредних жртава на накнаду неимовинске штате. Пошто у нас нема изричитих одредаба о накнади неимовинске штете посредним жртвама, мора се поставити питање да ли се њима може признати својство оштећеника и право на накнаду те штете на основу општих; начела о накнади штете. 1 Према тим начелима оштећеник je оно лице коме je штета причшьена. То значи да штета мора бити причинена, она мора бити проузрокована противправном делатношћу, да би постојао оштећеник ( ч ). Није довољно само то да je противправна делатност извршена. Није довољно ни постојање саме штете. Поред извршења противправне делатности и постојања штете нужна je и узрочна веза измеВу извршене радгъе и штете. Ако нема узрочне везе, нема правыорелевантне имовинске и неимовинске штете, нити има штетника, па нема ни оштећеника. Y области деликтног права узрочна веза измеВу противправне радње и штете има исти значај као и извршење саме противправне радње и постојање штете. Та три елемента,. која се у скупу означавају као проузроковање штете противправном делатношћу, претпоставка су за постојање не само штете и штетника већ и оштећеника. Када се са становишта проузроковања штете извршеном противправном делатношћу размотри питање о оштећеном лицу у случају неимовинске штете, долази се до ових закључака. Непосредна жртва. Пошто je непосредна жртва оно лице на коме je или према коме je противправна радгьа извршена, њему je том радњом причшьена штета, и имовинска и неимовинска. Бол и остали поремећаји из којих се неимовинска штета састоји последица су извршене противправ-

(в) Исто онако као што мора бити извршено кривично дело да би постојао крнвац.