Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

486

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

појавило се и дело Traité de science administrative. Ово значајно дело не•сумњиво представда прекретницу у проучавању управе у Франдуској. Бројни колектив најистакнутијих правника, социолога, историчара и практичара Француске дали су основне појмове Науке о управи у Француској и тиме обезбедили њено самостално постојање упоредо са осталим друштвеним наукама у Француској. Y овом сажетом приказу не могу се дахи оцене о појединим поглављима овог дела јер готово свако поглавде представда читаву монографију која пружа обиље материјала за проучавање управе у целини и даје материјала за расправдање о појединнм ставовима оставдајући богатство мисли које може допринети налажењу решења за што боље организовање управе и њену што већу ефикасност. Книга je подедена у XI глава. Почев од уводног дела у коме je дат историјски развој мисли о управи у Француској, све до закључка у коме се покушава дати општа теорија управне делатности и одговор на питање куда иде управа, ово je дело значајно не само за француску Науку о управи, већ за Науку о управи уопште. Ту се налазе и ближе су одређени: предмет Науке о управи; место и однос Науке о управи са осталим друштвеним наукама; метод Науке о управи; проблем управе и друштвене средине; класификација задатака управе; различите структуре управе; положај људи који су у служби управе; функционисање управе и однос управе са граВанима; организација и методи рада управе; контрола рада управе и др. Ово дело није знача јно само по садржини ко ja расправда о основним проблемима управе, веђ и истицањем потребе да мора постојати и морал управе. Проф. Риверо који у уводу закључка овог дела истине неопходиост морала управе овај морал види у томе што цид управе мора бити: „служба човеку”, њена средства претпоставдају поштовање човекове личности. Све je то толико очигледно да се ретко и истиче, из страха да се не кажу опште познате истине”. МеВутим, како даде подвлачи проф. Риверо, ћутање о овим истинама представља ризик „да се ове опште познате истине на крају забораве и постепено превагну друге истине односно техничке и прагматске” (стр. 837). Проф. Риверо с тога указује да би вадало избећи да искључиво посвећивање пажње само анализи механизма управе. Наука о управи не наведе управу на искушење, да имајући и сувише у виду „интерес службе”, не преобрази овај интерес у познати фамозни „државгш разлог” и тако се управа „одвоји од интереса који мора служити” односно престане служити у интересу „дуди/, садаппьих и будућих, који чине заједницу. Jep, реч je о служењу. Постоји логика речи: иначе шта би етимолошки била јавна служба која не би служила, односно једна administratio која не служи? Развој Науке о управи био би у крајњој линији само игра духа, од бодег до горег, (стварно) арсенал где би вода власти налазила оружје, ако етика служења човеку не би била цил> акције” (стр. 838). Сагласност са овим гледиштем окупила je цео колектив који je дао своје прилоге овом делу. Y праву je проф. Ведел кад у предговору овог дела истиче да његова појава представда за Француску датум који ће ce памтити и уједно отвара и указује пут за развој француске Науке о управн (стр. IX). Ово се мишдење може допунити и слободно рећи да ово дело представда појаву која не може остати незапажена не само у Француској, већ ни у свим другим земдама, без обзира на друштвено-политички систем, јер ће у овом делу свако ко се бани проучаванем управе, наћи богатство блиставе француске мисли која може допринети развоју Науке о управи уопште како би и Наука о управи и Наука управног права што више утицеле на управу да поштовањем законитости и својом што болюм организациЈОм и што већом ефикасношћу служи човеку.

Д. Б. Денковић