Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

490

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

парламентом. Како у књизи нема података о томе да ли постоји инкомпатибилност функција члана парламента и омбудсмана (писад je експлицитан да она постоји у случају Финске и Велике Британије), чшьеница да омбудсыан у неким земљама нема право да узме учешће у парламентарној расправи поводом свог извештаја наводи нас на закључак да инкомпатибилност поменуте две функције ипак постоји. Y противном, омбудсман би могао да се користи својим посланичким правом и узме учешће у расправи о свом извештају. Друго важно питање за сагледавање ове институције тиче се суб jeката над којима омбудсман врши надзор. Писад нас упознаје да je то омбудсманово овлашћење у скандинавским земљама установлено на генералан начин, док je у поменутим земљама Комонвелта законом таксативно набројан списак органа над чијим радом омбудсман врпш надзор. Писад ту поставља један занимљив проблем: да ли у вршегьу надзора над управом и њеним фукционерима омбудсман може врпшти надзор над старешинама органа управе, министрима. Y скандинавским земљама (сем Шведске) ова могућност постоји. Одсуство овакве могућности у Шведској више je резултат специфичног уређења централних органа управе у овој земли, но жеље да се министри изузму од овакве контроле. Британски и новозеландски омбудсман имају ограничена овлашћења (њиховом надзору подлеже само стручна, административна страна министрове активности) у вршењу контроле над радом министара. Рад органа локалне самоуправе потпада под омбудсманов надзор у Финској, Шведској и Аанској, а изузет je из овог у Норвешкој, Новом Зеланду и Великој Британији. Активност судова подложна je надзору омбудсмана једино у Шведској и Финској. Што се тиче начина на који омбудсман ступа у акцију, писад посебно разматра поступал омбудсмана на основу жалбе и поступал по сопственој иницијативи. Омбудсман ступа у акцију лада му лице погођено поступком јавног органа, или лице које сматра да je некоме нанесена административна неправда, поднесе писмену и потписану жалбу. Прегледајући поднете жалбе омбудсман одбацује оне за чије решавање није надлежан и оне са неоснованим жалбеним захтевом, обавештавајући при томе подносиоца жалбе о разлозима којима се руководио. Његово дискреционо право je хоће ли жалбу узети у поступал или неће. Омбудсман није везан жалбеним захтевом лица у питатьу, већ га може и пропшрити. До интервенције омбудсмана по сопственој иницијативи долази лада су у питању проблеми од општијег интереса. Потребив податке за ступагье у акцију на овај начин омбудсман стиче или увидом на лицу места, тј. инспекцијом, или прело штампе и других видова ин формату а. Разматрајући у зесебном поглављу поступал и метод омбудсмановог рада, писац правилно уочава да за разлику од судова, омбудсманов поступал по жалби није подробно регулисан, нити je омбудсман дужан да се придржава неких строгих правила процедуре, будући да таква правила и не постоје. Ако омбудсман сматра да je жалба основана, он ће тада упозорити орган односно службеника на кога у жалби указује подносилац ;калбе са жалбеним захтевом, тражейи од ових одговор и објапгњење. По