Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

38

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

чувара. Колико се настојало на развоју земљорадње најбоље се види из чл. 9. Закона: „Аа би се развитку земљорадње уклониле с нута и оне препреке, које су долазиле од распарчаности и расгурености непокретних имања, и од помешаности разнородних земаља, власти ће не само појединцима и опшхинама на руку ићи, не] о ће и саветом настојати да господари таквих земаља, уколико je где могуће, међусобно или с ошптинама учине сходне измене, како би свагда шхо више зиратне земље или што више земље једнога рода (виногради, њиве, ливаде), или што више земаља једнога roснодара, дошло у један везан простор у општинском иди сеоском атару, и тим се доспело до целисходности поделе земле". Ради што потпуније заштите усева, законом je прописано и оно што се вековима одржавало и преносило, код сточара, с „колена на колено": општинске власти ће, по договору са „житељима", одредити (и петнаест дана пре тога објавити) „у које ће се потесе, кад и каква стока пуштати“, како би се знало кад починье сетва, а кад се завршава жетза одређених пољопривредних култура. Y случајевима прекршаја наредаба предвиЬене су строге казне и накнаде учшьене штете. V. Стварање великих поседа Пресудан моменат у развитку капиталистичких својинских односа представља прелаз од натуралне на новчану привреду. Тај прелаз, који je у Србији отпочео са устанцима, почетном 19. века, конституисан je и једним правним актом. Хатишерифом од 1833. год. одреЬена je укупна сума данка који je аутономна Србија имала убудуће да плаћа Турској. Тиме су дефинитивно укинути феудални односи према Турској. Од гада тече брже и процес расељавања становништва, које се разлучује у неколико категорнја: на сеоске пролетере (надничаре) и „слуге" (у градовима шегрти и калфе), на „средње" сељаке и велепоседнике, који су истовремено трговци-извозници или трговци у градовима. Полазна основа раслојавању je заједничка земља, која je под турском влашћу колективно коришћена (шуме и пашњаци) за екстензивно сточарсгво. Извоз стоке, у првом реду свшьа, je и допринео стицању материjavних средстава за успешно вођење устанака. Beha богатства код пој единица су се стицала захватањем у турска имања у градовима и у заједничку земљу. Y томе су предгьачили они који су имали значајиије функције, прво у устанцима, а затим, и у националном апарату власти, кад je он организован (уз помоћ пандура, силе уздигнуте над друштвом, који су придодати кыезовима и кметовима). ЗаграЬивале су се „чигаве планине" за узгајивање свшьа жиром, до искрчених парцела, већ према месту и друштву и могућности захватахьа (велике породнчне задруге). Са доласком уставобранитеља на власт (1842) исти процес се наставља. Y „Записима" Јеврема Грујића изнети су подаци који улазе у