Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

39

РАЗВИГАК СВОЈННСКИХ ОДНОСА Y СРБИЈИ Y 19. ВЕКУ

Историју стварања великих поседа у 19. веку. За једног окружног начелника (Татар-Богдана Нупријског) наводи да „није ншпта ни радио по званичној дужности, него je заузимао општинске земље и шуме и градио воденице; и старао се како ће с ту ђим знојем и народним добрима обогатнти". Исти начелник je „заузео земле" од пет општина: ћупријске „40 —50 дана орања“, од „богавске, дубочке, поповићске и глоговачке", према „процени једне комисије. .. до 2000 дана орања или плугова ко je чисте ко je под шумом". За начелника подрињског округа je забележио да je „које земаља општинскях које шуме ошпте-народне заузео више од 1500 плугова" ( 37 ) (тј. колико се на дан једним плугом могло изорати). Код Слободана Јовановића се могу наћи слични подаци. Наиме, кад je кнез Милош Обреновић по други пут ступио на престо Србије (1858), био je принуђен да, као прву меру, образује „изванредне комисије” за утврђивање чиновничких злоупотреба, како би „умирио народ" којн je устао против кметова и капетаиа, тражећи њихово смен>иваlье. Пред комисије су највише излазили сељаци „са својим тужбама на кметове и свештенике". „Кметови су оптуживани због присвајања општинске имовине, због злоупотреба општинског кулука, и злоупотребе судске власти ко ja им je припадала". После ових навода долазе појединачни примера коршпћења положаја у цилу богаћења, да би се завршило овим речима: „били су прави тирани као некада турске спахије" ( SS ). Кулук, као један од облика феудалне експлоатације, коришћен je од стране кметова и начелника и у другој половини 19. века. Чак je законом оставлена могућност селащша да своје кметове ш\и плаћају у новцу („цванцик на главу годишње”) или радом одређен број дана у години. Иако je Србија интезивно населавана од 1815. год. па надаље, и земла заузимана, фонд општинске земле je био зяатан и после шездесетих година 19. века. На то указује и податак из 1864. год. Тада je, найме, само у једном моменту прешло у Србију „из Босне, Бугарске и старе Србије" „око 300 фамилија" са „1080 душа ... међу којима ... преко 700 мушкараца" ( 59 ). О томе говоре и честе наредбе министара унутрашњих послова о принудном ушоравању села, као и доселавању становништва из брдских крајева у равнице из разлога безбедности (омасовлегьа хајдучије), лакшег комуницирања и убирања пореза. (Једна таква наредба je донета и 23. октобра 1871. год. ( со ). Да би „заватинари" („землоједи“) могли користити своје поседе на капиталистички начин, за одгајивање стоке за трговину, лако су долазили

(57) „ Јеврем Грујић...“, књ. прва, стр. 236—237. (Зборпик за историју, језик и књижевност српског народа. Издање Српске крал?евске академије, Београд 1922).

(58) Друга влада Милоша и Михајла, стр. 33—34. Целокупна дела кй». бр. 6. Издање 1933. год. Београд.

(59) Из извештаја министра финансија (Косте Чукића) Народној скушптиии 1864. год. Протокол са заседања, стр. 166.

(во) Зборник закона и уредаба бр. 24, стр. 117.