Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

406

АШЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

закон. По Сорокину управни поступай обухвата и све остале поступке које воде други државни и друштвени органи као и све поступке у вези са друштвеним односима који су уређени нормама управног процесног права. Што се тиче структуре својетског управног поступка а у вези са вей. поменутим његовим гледиштем, Сорокин схвата управни поступай као комплекс следећих врста делатности: поступай при издавагьу нормативних аката државних органа управе, поступай у вези са захтевима храБана и организација у вези са остваривањем хьихових права на подручју државне управе, поступай у вези са управноправним жалбама и споровима, поступок у управшш стварима ко je имају са гледишта државног управног апарата организациони значај, поступак у вези са унапреВивахьем целокупног подручја државне управе, поступак у вези са изрицањем принудних мера на подручју совјетске државне управе. Коначно, аутор у овом сделку наводи још и разлику измеВу управног поступка на једној и цивилног и кривичног поступка на другој страна. Основне карактеристике које га разликују од поменутих поступака су, по његовом мишљењу, следеће: садржина управног поступка, јер овај представља одреБено подручје управне делатности совјетске државе, задаци који нису само у правној заштити већ и у остваривахьу других функција совјетске државне управе, структура која je такоВе различита, jep сви поменути постучат имају низ ствари које су структурално уреБене нејединствено, органи који га спроводе. Сорокин у вези са тим наглашава, да je једва потребно наводити разлике измеВу судских органа и органа управе, пошто су веома очигледне. Трећи одељак књиге разматра норме које регулишу совјетски управни поступак. Аутор у почетку расправља о односу измеВу материјалних и процесних норми у совјетском праву и констатује, да се у вези са тим овај однос разматра двојако: као однос, који постоји с обзиром на постојање самосталних процесних и матери јалних правних дисциплина које као целина чине ј единствен систем совјетског социјалистичког права, као однос, који постоји с обзиром на чињеницу да постоје одреВене трупе процесних норми у низу материјалних правних дисциплина, са напоменом да те норме делују само у оквиру одреБене материјалне правке дисциплине. Као карактеристике управноправних процесних норми аутор наводи нарочито следеће; различит субјекти који су овлашВени да издају процесне норме на различитим управним подручјима, разлике измеВу субјеката који остварују управноправне процесне норме, остваривагье управних процесних норми није увек везано са погребом принудног утицаја на учеснике правног односа. Сорокин у вези са тим каже, да управне процесне норме имају две основне карактеристике; имају управни карактер и то су процесна правила, која регулишу само оне управне односе који настају у вези са решаваньем појединачних ствари, од стране извршних и наредбодавних државних органа. Управну процесну норму дефинише као опште правило понагнана, које одреВује, односно санкционшне држава, a која регулише друштвене односе који настају при решавању појединачних конкретних ствари на подручју совјетске државне управе. С обзиром на структуру управно процесних норми, ове дели на 3 трупе и то: