Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

408

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

jep ce многе институције како породичног права тако и права својине, не би могле разумети без осврта на југословенску правну историју (нарочито на статье измеВу два рата и непосредно после II светског рата). ГовореВи о Аушановом законику од 1349. као јединственом нравном документу тог времена, аутор подсећа на утицај који je на прописе тог времена врпшла Византија (преко Базилике и Хексабиблоса). ПрелазеВи на XIX век аутор констатује да се јутословенско право развијало под знатним ушцајем европског нарочито аустријског права. Тако, док се у иојединим деловима данаппье Југославије (као што су Хрватска, Словенија и Далмација) аустријски ГраЬански законик (с новелама или без новела) примењује непосредно, у осталим деловима законодавство се доноси под јаким утидајем аустријског права (тако се Српски граВански законик сматра скраћеном верзијом аустријског ГраБанског законика). Од свих свакако да je најоришналнији био Богипшћев Општи имовински законик за Црну Гору мада je и он, истине аутор, био инспирисан законицима који су у то време били на сназн у Европи. КонстатујуВи да су источноевропске социјалистичке земле извршиле кодификацију граВанског права одмах после рата, на питанье зашто то исто није учинила и Југославија, аутор констатује да je земља од унитаристичке достала федеративна, као и да на теоретском плану многе ствари нису биле до краја рашчишћене jep je Југославија од државног капитализма совјетског типа прелазила (и још увек се у том стадију налази) ка самоуправљачком социјализму у коме многе ствари у области граВанског права, а нарочито друштвене својине, нису изведене до краја, а без њих се не може прнступити кодификацији граВанског права. I. Анализе породичног права проф. Клорос заснива у првом реду на позитивном законодавству, али и на бројним судским пресудама које су за правника common law система изванредно важна илустрација како се законен примењују и који су најчешћи проблеми који се у пракси јављају. Он такоВе подсећа да у области породичних односа важну улогу играју обичаји и у том смяслу питира чл. 18. Основног закона о браку који допушта судовима да у вези са склапагьем брака измеВу сродника узму „у обзир народна схватагьа и обичаје”. Y вези са закьучетъем брака аутор истине да југословенски закон не признаје тужбу за раскид обећања брака, jep се полази од принципа да су странке слободне да се повуку у свако доба до зашъучетьа брака. Y погледу разлога за развод брака, аутор констатује да je југословенско право у том погледу доста либерално. Највећи број развода заснива се на чл. 53. који по својим формулацијама („несагласност нарави”, „трајни неспоразуми” и сл.) веома подсећа на пристанак на развод брака, иако то југословенски ауторн негирају. Према аутору, решења југословенских судова у погледу последица развода брака веома су слична онима која познају енглески судови. Брига за децу и услове у којима ће да живе, развијају се и школују, од превасходног знача] a je код одлучнвагьа коме ће родитељу да се до деле деда после развода брака. Полазећи са становшпта енглеског права које усваја принцип домицила а не држављанства брачних друтова, аутору се чини апсурдно да Тугословеика, на пример, која je удата за Енглеза и која живи у Енглеској, може да тражи развод брака код југословенског суда на основу разлога које познаје југословенско право. Међутим, аутор закључује да то није никаква специфичност југословенског права jep од истих принципа полазе сва права која пргшадају тзв. civil law систему. Y погледу имовинскоправног брачног режима југословенско право, слично као и правгш системи источноевропских социјалистичких земаља познаје заједничку имовину, мада би се могло поставитп питање да ли je то најбоље решење, Аутор наводи да се и у југословенским правничким