Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

409

ПРИКАЗИ

круговима може чухи мишлење да би индустријализованој урбаној средини боле одговарао систем поделене имовине брачних другова, што би знатно умањило спорове у вези са поделом имовине приликом развода брака или за случај да један брачни друг направи прекомерне обавезе које морају да се подмире из имовине ко ja припада и другом брачном другу. Ново југословенско законодавство, подвлачи аутор, je покушало да односе измеЬу родители и деце постави на нове основе и у томе je умногом успело. С тим у вези аутор указује на три важна принципа на којима се заснива југословенско законодавство о односима измеЬу родители и деде: а) родители! су дужни да се старају о личности, правима и интересима своје малолетне деце, како би деца постала „корисни и свесни граВани СФРЈ“; б) оба родители имају иста права и дужности и в) право утврВује реципрочна права бриге и издржавања измеЬу родители и деце. Иако би првом принципу, констатује аутор, можда могло да се приговори да одредба о васпитању деце у смнслу „свесних” грађана СФРЈ може потенцијално да буде опасна, ипак „гьу не треба посматрати и тумачити у злонамерном светлу". Остала два принципа могу да се тумаче на тај начин да принцип једнакости родители има предност пред принципом patria potestas. Цитирајући уводник у New Yugoslaw Law из 1951. (бр. 1 стр. 2) у коме се критикуje капиталистичка концепција о patria potestas, аутор сматра да je нетачна констатација изражена у том уводнику, према којој односи измеЬу родителе и деце у капитадистичким земљама садрже нехумане принципе апсолутне тираније „родителске власти”. Ова критика по ауторовом мишлењу, није умесна, „изазива чуђење правника западних земала", а сем тога иако je Југославија веома разводнила принцип potestas дајући судовима широка овлашћења у вези са регулисањем односа између родитеља и деце „не може се тврдити", сматра аутор, „да je у југословенском праву potestas сасвим ишчезла институција". Закон, на пример, говори (у чл. 1, 2. и 12ј о постојању „родителског права", а судови говоре у својим пресудама о томе да „брига о деци није само дужност, већ и право родшел>а”. Према југословенском праву родители могу да се користе имовином детета уколико су приходи родители недоволни али и у том случају само за „неопходне потребе породичне заједнице”. Међутим, родители у свако доба могу бити позвани да поднесу обрачун о њиховом управлању имовином детета. Југословенска решења у овом погледу, сматра аутор, налазе се на средини измеЬу опште забране родитела да се користе имовином детета, какав je случај у Енглеској и апсолутне слободе коришћења таквом имовином, каква се признаје родителима у Францу ској. Аутор заклучује да су решења јутословенског права, како у погледу овог конкретног питана тако и у погледу опште бриге о детету истовремено „рационална и еластична”. Прелазећи на питање законите и незаконите деце, аутор истине да je основни принцип југословенског права да су незаконита депа у својим правима изједначена са законитом. Према позитивним прописима и Уставу, родители имају исте дужности према деци без обзира да ли су рођена у брачној или ванбрачној заједници. По схватању југословенских правника, истине проф. Клорос, дискриминација према ванбрачној деци je основна карактеристика буржоаског права, али пита се аутор, зар нису те исте „буржоаске предрасуде утидале и на свест југословенског законодавца и судије, jep се постојећим прописима не проглашава само да ванбрачна деца уживају исту зашгиту као и законита деца, већ се чине покушаји да се незаконита деца претворе у закониту”. А ако ванбрачна деца не носе „било какво обележје” већ су у сваком погледу изједначена са законитом децом, зашто се чине покушаји да се прогласе брачном?” Напротив, велики број одлука судова указује управо на тешкоће са ко ј има се суочавају судови приликом покушаја да ванбрачну децу претворе у закониту. Основни закон о усвојењу, по мишлењу проф. Клорос-а, представла најуспелији део кодификованог породичног законодавства. Отуда, сматра