Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

410

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

аутор, и не изненабује чињеница што je приликом разматрања потребе ревизије породичног законодавства у току 1965. године констатовано да нису потребне било какие измене. Подсећајући на чшьеницу да je после другог светског рата у Југославији око 280.000 деце остало без породице, аутор указује на специфични значај доношења Основног закона о старатељству, Југословенски аутори истину јавну природу старатељства за разлику од њене приватне природе у капиталистичком свету. МеЬутим, по мишљењу аутора и у капиталистичком свету ова установа je претрпела многе измене тако да je и у законодавству тих држава интерес детета стављен у први план. Кад се анализирају резултати у пракси, долази се до закључка да’су решена веома слична, иако су полазне позиције разучите. Аутор критикује одредбу чл. 36. Основног закона о старатељству, на основу које се приговори на рад стараоца одн. органа старатељства могу поднети органу старатељства. Старалац у југословенском праву, по мишљея>у аутора, није довољно заштићен. Истина je да ce сходно чл. 34. Закона орган старатељства мора придржавахи прописа Закона о огаптем управном поступку, али по мишљењу common law правника ова заштита није довољна, јер „нико не може бити судија у случају у коме je он сам страйка у спору”. Сходно југословенском Основном закону о старатељству приговор се подноси истом оном органу који je донео одлуку у вези са којом се улаже приговор. По схватагьу аутора ово je типичан пример када законо давац у жељи да заштити интересе малолетника није водно рачуна и о интересима стараоца чија судбина може често да зависи „од обавештења које je орган старатељства добио на било који начин”. Стога би, по мишљењу аутора, требало обезбедити правичан баланс измеВу интереса малолетника и стараоца и аутору се чини чудно да приликом недавне ревизије није размотрена могућност да се неке одговорности из делокруга рада органа старатељства нису пребациле на суд. 11. Несумњиво да je најинтересантннји део књш-е проф. Клороса онај који се одиоси на јутословенско право својине. С тим у вези аутор одмах наводи да je приликом разматрања овог питагьа потребно водити рачуна о следећим стварима: а) да не постоји никаква сличносг у структуры измеЬу концепција и структуре права својине у Енглеској и Југославији, jep ce југословенски систем у својим, бар полазним правним концепцијама, осла-Iьа на римско право; б) не може се сасвим ослонити на класична решехьа, jep би било погрешно мислити да се југословенско право својпне може објаснити или разумети упореВивањем са сличним институцијама које постоје у правним системима осхалих civil law земљама. Упоређивање je једино утолико оправдано што и југословенска правка теорија полази од тих концепција. Међутим, развојни пут тих схватања у југословенском праву je био друкчији, тако да се ,д!ОД истом фасадом развило једно, потпуяо ново имовинско право и у том домену, нема сумње, југословенско право je изванредно оригинално". Међутпм, за common law правника постоје бројне тешкоће да схвати и разуме југословенско право својине. (*) Прва у низу тешкоћа односи се на чшьеницу да у југословенском праву не постоје оштре границе измеЬу онога што се зове чисто право својине од ширег појма у који се сврставају облигадије и грађанскоправни деликти (torts). Југословенска теорија целокупно грађанско право, сем лица, дефиншпе као имовинско право. Суштина те гране права састоји се у томе што права и дужности носилаца имовинских права морају нмати економско обележје. V енглеском

(*) Y својим анализама права својине у Југославији, проф. Клорос се веома много ослања на пнсаља проф. А. Гамса, В. Спаића, a иозива ce такође и на осгале југословенске а\торе као Л. Гершковнћа, М. Ведриша, П. Растовчана, А. Финжгара и др.