Anali Pravnog fakulteta u Beogradu, 01. 01. 1971., str. 132

130

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

ПОГЛЕДИ СРПСКИХ ОПОЗИЦИОНИХ ГРАБАНСКИХ СТРАНАКА 1918. Г. НА РЕШЕЊЕ ЈУГОСЛОВЕНСКОГ ПИТАЊА

Иако су српске граВанске странке од почетка првог светског рата у основи делиле мшпљење о потреби уједињења свих Срба, Хрвата и Словенада па то и потврдиле тзв. „Нишком дакларацијом" С 1 ) и одлуком Народив скупштине ( 2 ) (допетом у другој половили августа 1915) о одобравању владиног рада, итак je чшьешща да je од почетка 1918. године упечатљивије избило на видело извесно неслаганье измеВу хомогене радикалсне владе и оних граВанских странака које су јуна 1917. прехпле у опозицију ( 3 ). Y току 1918. године као што ће се видети било je како спол.нополитичких тако и унутраппьих догаБаја који су условили активирање граБанских опозиционих снага ( 4 ).

(1) Нова коалициона влада саставъена 5.X11/22. XI 1914. од представника радикала, салюсталннх радикала и напредњака изишла je 7. XII/24. XI 1914. г. пред Народну скупштину с изјавом до потпуног ослобођења и уједињења свих Срба, Хрвата и Словенаца. Види: Српске новине, бр. 282. од 25.X1 1914. Иако либералы нису хтели учествовати у новој коалиционој владн њихов посланик С. Рибарац je изјавио у Скупшгинп да ће и они „вршита своје патриотске дужности са истрајношћу и пожртвовањем сматрајући да ће сва питања о теорији Краљевине Србије бити решена онако како то Устав одређује”. Социјал-демократски посланик Арагшпа Лапчевић био je мишљења да je Скупштина требало претходно да расправлю о декларацији тако да je на крају председник Скупштине A. Николић констатовао да се ,д;ела Скупштина придружује декларашlјп Владе, осим г. Лапчевића и г. Кацлеровића”. Види: др Јанковић Драгослав: ~Народна скупштина Србије за време првог светског рата и питање њеног кворума” Анали Правног факултета у Београду, бр. 3—4/1964, стр. 327—328.

(2) Српске новине бр. 48. од 21, IV 1918. cip. I—2. На јсдној седници одржаној у друтој половини августа 1915. Народна скупштина je одобрила владину политику ~ понављајући своју решеност да борбу за ослобођење и уједињење српско-хрватско-словеначког народа продужи уз своје савезнике по цену жртву неопходних за обезбеђење животных интереса нашега народа. . Виды и: Јанковић Др Д.: оп. цит.

(з) 5. ХП/22. XI 1914. образована je у Нишу, уместо догадаппье хомохене радикалске владе, коалициона влада саставдена од представника радикала, самосталних радикала и напрсдњака. В.; Српске новине, бр. 280. од 23. XI 1914. Либералы нису хтели а социалиста нису били ни позивани да учествују у новој владн. Види: Живановић М. Ж.: ~Југословенско шггагье у светлости преговора за образование коалицпоне владе Србије упролеће 1918. на Крфу” РАД JA3Y юь. 321. Загреб 1960, стр. 201—203. Ова коалициона влада дала je оставку јуна 1917. због иступања из ње представника самосталних радикала и напредњака. До њиховог иступања из владе дошло je због неслагања у питању помиловања осуђених на Солунском процесу. Нову хомогену радикалску владу образовао je Н. Пашић и ова влада остала je на управи Србије до 27./14. II 1918. В.; Жпвановић М. Ж.: „Пуковник Amie. Солунски процес хилюду деветсто седамнаесте”, Београд, 1955.

(4) Грађанску опозицију у српској Народној скугшгпши сачшьавали су у то време: самостални радикалы, напредњаци, либералы и радикалекп дисиденти. (Тринаест радикалских посланика образовали су на 42. састанку Народне скупштине одржаном 28. VIII 1916. првом састанку Скупштине на Крфу Клуб независних посланика Радикалне странке ~дај\ћи тнме у смыслу парламентарных обичаја своме клубу характер посебне, самосталне политичке групације”. Председник клуба био je Марко Трифковић, потпредседници Настас Петровић, и Др. Драгољуб Павловић а секретар Марко Борђевић. В.: Живановић М. 3.: .Дугословенско питан.е . . стр. 201—203).