Anali Pravnog fakulteta u Beogradu, 01. 01. 1971., str. 131

129

ПРИЛОЗИ

Сви приходи сопствене имовине стечени радом једног или оба брачна друга улазе у заједничку имовину супруга. Тако би уместо досадаппьа два, чл. 8. ОЗБ имао три става. Предмета личне употребе стечени радом у току брака, ако су несразмерне вредности у односу на вредност целокупне заједничке имовине такойе улазе у ову. (Ар А. Прокоп, нав. Коментар, стр. 44. и 39). Y имовинску масу заједничке имовхше улазе предмета који служе за вршегье заната или занимања, стечени радом у току брака. УштеЬевина у новцу, стечена радом у току брака, улази у заједничку имовину, као и предметн набављени од те уштейевине. Накнада за предмете заједничке имовине улази у заједничку имовину (осигурање, експропријацнја, закуп). Једно од питања које ннје добило потпун одговор, јавља се у пракси, а то питан.е je да ли зарада супруга улази у њихову сопствену или заједннчку имовину. Где спадају примања на Партизанску споменицу бораца народноослободилачког рата 1941, новчана давања уз одликовања (орден), ратна пензија, ратна инвалиднина? Пошто зарада представлю имовину стечену радом, то она улази у заједничку имовину супруга, према чл. 8. ОЗБ. Y нашој правној литератури било je мишљења да зарада у часу стицања представља сопствену имовину. (И. Полдругач, цит. чланак, стр. 208. и 209). Др А. Прокоп заузима друго становиште, „найме, да се овдје ради о прећутном споразуму брачних другова, према ко ј ему сваки од гьих може за своје личне потребе трошити од своје зараде становити износ, примерен економским приликама и потребама брачних другова. Y том случају би се зарада имала третирати као заједничка имовина, од које се известан износ препушта брачном другу прећутно на слободно располагање“. (Цит. дело и у другом издању истога, од 1959, издање „Школска књига", Загреб). Гледиште др А. Прокоп више одговара одредбама чл. 8. ОЗБ, али ни оно не може да егзистира без примедбе да брачни другови не препуштају један другоме део зараде, већ то право да тим делом самостално располажу произлази из саме природе брака и неопходности задовољавања личних потреба. Примања на партизансгсу споменицу 1941, уз одликовагъа за заслуге ссечене у рагу (и миру ако тада дотични брачни друг није био у брачној заједници), ратну пензију и ратну инвалиднину не треба подвести под ст. 1, чл. 8. ОЗБ. Пошто су она резултат ратних заслуга или губитака дела тела или здравља, извршавањем обавеза према друштвеној заједници на примеран начин, а не радом, и нису резултат рада, то се не могу третирати као зарада. Стога их не треба тако ни третирати. Она не улазе у заједничку имовину, али њихов прималац има обавезу доприношења издржавању породице сразмерно својим могућностима.

Петар М. Шуковић