Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

ПРИКАЗИ

Аидрија Гаме: „БИБЛИЈА V СВЕТЛУ ДРУШТВЕНИХ БОРБИ", Београд, 1970, стр. 207. Ова књига др Гамса, поред Уводне напомене, у којој ce истиче научнопопуларизаторски карактер рада, и садржаја, има Увод, два дела, и Заклучак. Y Уводу ce дају подаци о саставу Библије и њеној историји. Y 1 делу ce Библија проучава као „огледало друштвених борби”, тј. утврђује се како су се разне друштвене борбе одразиле у Библији. II део, „Библија као извор друштвених борби”, има задатак да изложи како je Библија ca своје стране, кад je једном завршена, утицала на друштвене борбе, служећи као извор идеологаје одговарајућим покретима и снагама. Најзад, у Закључку писад синтетично приказује своје тумачење Библије и јеврејства и њен значај за човечанство, при чему, уз извесна ограничења, усваја Марксово схватање. Овде не можемо улазити у приказ садржаја књиге, јер je писана сажето, na je он врло богат. Она обухвата у ствари историју јудаизма и хришћанства од настанка Библије до најновијег доба. Уз то, наравно, садржи и низ података из историје јеврејског народа и хришћанских држава без којих се не може разумети ни историја ове две религије. Тек у оквиру те историје дато je и оно што je био цил> књиге одраз друштвених борби у Библији и њен утицај на ове борбе. Према томе, у ствари je предмет излагања у књизи много шири него што каже наслов. То je истовремено и добитак за читаоца, јер му се пружа много више знања, али и губитак, jep je тиме, нужно, главно питање добило мање простора и морало je бити сажетије обрађено. Изгледа нам да je први део књиге занимљивији и важнији, а и успелије обрађен. Он je важнији и заннмљивији за просечног читаоца који, као и потписани, врло мало или скоро ншита не зна о историји Библије, одн. историји јеврејског народа, о настанку и развоју јудизма и хришћанства. С друге стране, овај део je успелије израђен jep je ближи остварењу главног циља књиге утврђивању везе између Библије и друштвених борби. Писац je навео велики број места из Бнблије која показују став писаца Библије према пој единим друштвеним пнтањима, особито према богатству и снромаштву и према власти и државн, као што показују и да се овај став мења првенствено у зависности од друштвеног положаја и улоге односног писца. Поред тога ту се на успео начин приказује развој јеврејске религије зависно од низа унутрашњих и спољних, материјалних и идејннх утицаја. Иако сажето, овај део пружа значајна знања и јасно износн пишчеве ндеје, одн. целу једну социолошку теорнју друштвених борби. Аруги део обухвата сувише велико раздобље, с толико много догаћаја, који су уз то и боље познати, да je доиста било врло тешко, скоро немогуће, да се на овако кратком простору, маколико сажето, изложи нетто више од једног релативно скученог и штурог набрајања основних података о више-мање познатнм стварима. Заузет нзношењем тих података.