Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

ПРОБЛЕМЫ ЛИЧНОСТИ УЧИНИОЦА Y КРИВИЧНОМ ПРАВУ НДР

вот. Код овога je могуће да се уз узимање у обзир квалитахивних разлика утврди да у личности одговорног учиниоца нема непоправљивих и несавладљивих узрока криминалитета. Приликом суђења о једном кривичном делу неопходно je открити одговарајуће социјалне и у кривичном делу дејствујуће индивидуалне особености учиниоца. Сва ова питана, имајућн у виду квалитативну диференцијацију, спадају у комплекс проузроковања криминалитета. Све ове везе треба марљиво испитати, да би се у поједином случају тачно одредили суштина и мере виности, као и да би се допели тачни и потребни закључци, који унутар себе носе и васпитну вредност. Код ове проблематике треба имати у виду да индивидуална ограничена за учинак могу довести и до некривичних и некажњивих погрешака, найме до радњи у чијој основи се не налази одговорност. Екцеси ове врсте неће моћи да се у потпуности искључе ни у даљој будућности. Дакле, ови ексцеси се не смеју идентификовати са криминалитетом. "Уколико биолошко оптерећење доводи путем неодговорне одлуке до противдруштвеног и друштвено опасног понашања које представља злочин или преступ, онда се различите повезаности морају узети у обзир код испитивања личности учиниоца и узрока кривичног дела. Истраживане узрока појединих кривичних дела мора да обухвати друштвено активирана лична оптерећења, особеносги и ограничена за учинак, посматрајући их као околности које садејствују. Овакво постављање задатка je од битног значаја за одређиване и доказиване граница кривичне одговорности. Код конкретног истраживана узрока ова различита питана морају бити обухваћена и унесена у програм испитивана лгтчности учиниоца, пошто би у противном процес настанка криминалитета био једнострано анализиран. Ми знамо да je сваки ток радне, па и ток кривичног дела увек повезан и за биолошке продесе, због чега одговарајуће законитости дејствују и код кривичног дела (напр. код афекта, умора и др.). Због свега овога истакнуту комплексност морају поштовати и мере за спречаване криминалитета, пошто би у противном остале једностране, а и по своме дејству биле би једностране. Тако напр. спречаване сексуалног криминалитета често изискује не само апеловане на разум, свест и добру вол>у учиниоца, већ тражи и винте од тога, найме у одређеним околностима потребне су и терапеутске мере лекара, ко je се већ данас предузимају у саветовалиштима. ( 12 ) КЗ je као ново решене предвидео да се учинилац који je сманено урачунљив може обавезати на подвргаване лекарској нези (§ 27. КЗ). Ово je једна важна мера за спречаване поврата. Ако се напр. нагон сексуалног преступника може лековима и негом лекара ограничити, како би се учинилац у будуће боље контролисао, онда ову могућност треба свакако искористити. Она сама по себи на одговарајући начин допунава друге мере кривичноправне одговорности, а осим тога доприноси и ниховом дејству.

(12) Dürwald W.: Sexualpathologische Probleme in der gerichtlichen Medizin. Zeitschrift für ärztliche Fortbildung 58 (1964), crp. 816. Koch H.: Konstitutionell und durch Hirnschäden begründbare Schwererziehbarkeit? Y »Arhiv für Psychiatrie und Zeitschrift für die gesamte Neurologie 206 (1965), crp. 489.