Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

477

ОБЈЛШЊЕЊЕ ЧИТАОЦИМА

његове дискусије од другог дела. Иако се не слажу са његовом дискусијом ипак сматрају да његова дискусија није имала за циљ да омаловажи било кога. На Правном факултету je расправљано у вези амандмана и једногласно je предложено да се подржн избор друга Тита за доживотног Председника Републике тј., да се подржи амандмаи бр. 36. То je објављено у овом броју Анала чија се забрана тражи. Из ових чшьеница јасно се види да излагања Борђевића и других по којим се забрана тражи није било такво да je могло узнемирити јавност на факултету пошто je то јавности и часопису намењено. Заступник издавача предложио je да се укине решење о привременој забрани и одбије предлог о трајној забрани излажења часописа „Авали Правног факултета”. Суд je у доказном поступку прочитао решење о привременој забрани ~ \иала Правног факултета" и извршио увид у читање чланака објављених у часопису „Анали Правног факултета у Београду". Суд je ценно разлоге садржане у предлогу јавног тужилаштва као и разлоге садржане у речи заступника издавача у току претреса па je нашао да у конкретном случају нису сс стекли разлози предвиђени чланом 52 ст. 1 тач. 2 Закона о штампи и другим вндовима информација и из којих разлога се забрана транш, а ово са разлога: Изражена мшпљења која су објављена у овом броју Анала не изражавају став факултета, његових органа и друштвено политичких организаций на факултету шхо се јасно види из увода објавл>еног у почетку овог часописа. Дискусија на Правном факултету што није спорно била je организована у вези уставних амандмана. Поједини дискутанти због чиЈlгх излагагьа се забрана тражи удалили су се од теме разговора износећи своја субјективна мишљења не само о амандманима већ и о другим питањима друштвено политичког система. Иступи, излагања и резоновања свих учесника одударају по мишљењу суда од зацртаних ставова нашег друштвеног система. Они су у супротности са политиком: савеза комуниста и нашег самоуправног друштва. Суд у вези осуде и ставова због чега се забрана тражи прихвата резоновање, заузето мишљење јавног тужилаштва. Суд je у току претреса утврдио а што није спорно меВу странкама да су дискусије Косте Чавошког, др Бурића и др Андрије Гамса већ објављиване у листу „Студент" чија забрана није тражена. Значи јавност je са овим излагањем већ упозната. Суд сматра да би забраном објавлшвања излагања оних говорника чија излагања одударају од ставова наше друштвене и политичке стварности а због којих се излагања забрана тражи, било ускраћено и онемогућено да се наша научна и друштвено политнчка јавност не упозна, сукоби и обрачуна са таквим ставовима. Слобода стваралаштва, слобода мисли и мисли у научном изражавању дала je могућност да појединци под видом стваралаштва и доприноса научној мисли иступају против оних творевнна које je ово друштво позвано да штити и чува. Суд сматра да су учесници дискусије због којих се забрана тражи, свесыи своје одговорности и да баш објављивањем њихових ставова они нзлазе пред суд јавности која треба да Aâ своје мишљење и да заузме свој став. Н еобјављивањем ових излагања по мишљењу суда шило би се само на прећутно заташкивање изражених ставова од чега би ово друштво имало више штете него користи. Суд je ценно још следеће: Састанак на Правном факултету je легално организован уз учешће представника друштвено политичких организација. Ради се о научном скупу научних радника којима je ово друштво омогућило и дало услове према степену нашег развоја да слободно развијање научних мисли. Међутим, неспојиво je помишљењу суда схватање да под слободом научне мисли могу се изражавати, толерисати и одобравати схватања оних појединаца