Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

479

ОБЈАШЊЕЊЕ ЧИТАОЦИМА

Орбазложење Првостепеним решењем одбијен je предлог Окружног јавног тужиоца у Београду о забрани растурања наведеног броја „Анали Правног факултета у Београду”. Против наведеног решења уложио je жалбу Окружни јавни тужилац у Београду због иовреде закона и предложио да ce првостепено решење преиначи и изрекне забрана растурања наведеног часописа у смислу предлога у жалби. Врховни суд je размотрио списе и испитао првостепено решење, па je по оцени навода у жалби нашао да je жалба основана. Ово са следећих разлога: Окружни јавни тужилац у Београду je својим решењем бр. YT-47/71 од 17. маја 1971. године привремено забранио растурање часописа „Анали Правног факултета у Београду” бр. 3, година XIX, налазећи да исти садржи написе у којима се износе алармантна тзрбења којима се изазива узнемирење грађана. Y уводном делу образложења јавни тужилац je навео да се у више написа износе тврБења; о тајним компромисима неовлашћених центара друштвене моћи да решавају о судбини наших народа, о прикривагьу истине од јавности, о крајњој уставној нестабилности и самовољи пој единица при одлучивању о битним стварима и о њиховој преокупацији да сачувају личну власт и позиције, о могућности неуставног пута друштвених промена и права на побуну против установл>еног реда и поретка, о безвредности и безначајности савремених друштвених промена у нагпој земљи, о томе како се у нашој земљи манипулише са интересима народа од стране појединаца а према њиховим потребама и интересима, о томе како je Југославија заједница антагонистичких интереса и националних држава, о утрожености Србије и српског народа и потреби да се бори за свој опасно угрожени интегритет и да je дужан да заштити и онај српски народ који живи ван грашща Србије, који нема никаквих загарантованнх права на национални живот, о потреби ревнзије граница углавном свих република, а нарочито Србије. Поред ових, истине се у разлозима наведеног решења јавног тужиоца, у неким написима деградира се личност председника Републике у свом политичном значају, вреЬа и представл.а у изопаченој светлости, а исто тако чини одговорним за све неуспехе и тешкоће у којима се наша друштвена заједнтша налази у после дње време, те се супротставл>а његовом поновном и трајном избору за Председника Републике. За доказ инкриминисаних тврђења Окружни јавни тужилац je цитирао поједине делове из текстова које су написали: Коста Чавошки („Уставное! и право вета”), др Михајло Бурић („Смишљене смутње”), др Стеван БорВевић („О избору Председника Републике по амандману XXXVI”) и др Андрија Гаме („Концепције амандмана историјски промашај, научно збрка”). На претресу пред првостепеним судом утврђено je да аутентичное! инкриминисаних иаписа није спорна. Оцењујући карактер и смисао тврђења изнетих у инкриминисаним написима првостепени суд у разлозима нападнутог решеньа истине да се у гюгледу осуде истих слаже са резоновањем заузетим у предлогу јавног тужиоца, да je слобода стваралаштва и научне мисли дала могућност да појединци под видом стваралаштва и доприноса научној мисли иступају против оних творевина које je ово друштво позвано да штити, да je неспојиво са слободом научне мисти да се могу изоажавати, толерисати и одобравати схватања оних појединаца који научну средину користе за своје иступе који не изражавају ставове овог друштва и чије ставове ово друштво не прихвата. Но и поред овакве оцеие инкриминисаних написа и сагледавања њиховог правног значаја, што je и по оцени Врховног суда правилно, прво-