Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

621

ПРИКАЗИ

менских и ванпросторних предмета, б уду Ни да увијек постоји као право датог времена и простора. Бриједности су, према Husserlu, (Хусерлу) Schalem (Шелеру) и НагШаппи (Хартману) један од облика идеалних предмета с објективним важењем; Синее усваја ову феноменолошку концепцију вриједности, заједно с њеним побијањем психологизма, њеним објашњењем односа између вриједности, реалности и нормативности, њеном тезом о интуитивно] спознаји вриједности итд., али он уједно феноменолошкој концепдији ставља примједбу да je сувише апстрактна и да занемарује однос вриједности према „егзистендији или људском животу као фундаменталној реалности”. „Вриједности нису есенције сличне платонским идејама, како сматра Хартман, већ су битно управљене и везане за људски живот” и њихов смисао ce даје увијек у „конкретным егзистенпијалшш ситуацијама”. Из тога, пак, слиједи; ако je очигледно да предмет-право не припада регији чистых вриједностн као идеја, ипак нам искуство и интуиција указују да je за право битно да представља покушај тумачења и остварења становитих вриједности. Стога, закључује Сичес, „предосјећамо да право требамо тражити у људском животу”, односно да пстраживање о бити права треба смјестихи управо у оквире филозофског разматрања те фундаменталне реалности. Сичесова филозофија живота, која по садржају и есејистичко-несистематској форми наставља тзв. „рациовитализам” ж. Ортега и Гасета, тешко се може изразити у неколико реченица. Главне тезе су слиједеће; Индиеидуални .ъудаси живот je она радикалка стварност која увјетује и укључује у себе сва остала бића релевантна за човјека. Оно je по онтолошкој структуры јединсхво несводљнвог „ja” и „околног свијета", тј. не само самосвијест него и самостварање у становитој ситуапији стално и нужно одлучивање или избор измеВу објективних могућности ко je je воВено потребама и диљевима индивидуе и ко je треба у сваком чину оправдати с обзиром на неке вриједности. Структура живота, као самостварања, јесте, дакле, телеолошка и вриједносна; егзистенцијалне одлуке, којима ми себе пројецирамо у ситуацији, имплицирају увијек наше преферирање неких објективних могућности им вредновање. Y том погледу има право гносеологија идеализма кад сматра да je свијест радикалка стварност, да се „ja” увијек првенствено односи на „ствари у мени”, али идеализам занемарује узајамну овисност „ja” и „свијета” (као ситуације) у структури егзистенције. Перспективизам Ортега и Гасета, по многоме сродан прагматизму, јесте гносеолоытко рјешење прихватљиво Сичесу: човјек организира, селекционира и схваћа постојећи свијет према перспективи коју одређују његови итереси и вриј едности. Егзистенција и њезина истина састоје ce y нераздвојном супостојању и меВуувјетованости субјекта и објекта. Зато je погрешна и исклтучивост алтернативе детерминизам-индетерминизам: човјек онтолошки јесте слобода, његова je бит у томе да мора бирати, преферирати у једном мноштву могућности повијесне ситуације; али та његова слобода представља каузалитет као одређење његовог пола стварања —и, штовише, сама слобода (тј. човјек) непрекидно ствара један нови ред каузалитета и детерминизма у свијету. Предмете, пак, које човјек ствара, назива Сичес ~обје кгтивираним људским животом” или културом, тј. творевине у којима опстоји бивши лудски живот. За културнн предмет je битно да он има, поред супстрата или материје која га држи и преноси, исту вриједносну и гелеолошку структуру као и аутентичан живот из којег извире. Културни предмет je реалност која носи смисао или значење, реалност коју треба разумјети као људску релацију према вриједностима. Култура je трасцендирање појединачне егзистенције кроз остварење вриједности у Лэудсшш дјелима становите повијесне ситуације. Али културни предмети немају властити живот; они постоје само у доживљају сувременика који обнављају, рестварују, па према томе неизбјежно и модифицирају у одређеној мјери њихов аутентични смисао. Култура je баштина, скуп насљеђених л>удских смисаоних творевина, али баштина чији смисао еволуира у актуалном животу. Због тога Сичес говори и о културы у ширем смислу или јединству лудских творевина и самог људског живота који те твореви-