Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

503

ГРАНИЦЕ СЛОБОДЕ УГОВАРАЊА

ужем опсегу, увек поставлена. Погледајмо како она изгледају у граВанским законицима нашег времена. 10. Упоредноправни преглед важнијих кодификација грађанског права европских земаља указује на једну разлику појмова и израза којима ce ограничава слобода уговарања. Могло би се рећи да се у том погледу разликују три трупе законика. Једна трупа ко ja познаје јавни поредак и добре обичаје (француски, Српски граВански законик, Општи пмовински законик за Црну Гору и швајцарски Закошж о облигацијама), друга, која познаје само добре обичаје (немачки и аустријскн грађански законик) и трећа, која познаје правила социјалистичке заједнице, као границу слободе уговарања (совјетски, пољски, маВарски и чехословачки грађански законик). О нашем позитивном праву биће посебно речи. 11. Израз „јавни поредак” (Vordre public), као граница слободе уговарагьа, први пут се среће у француском ГраВанском законику. То je познати чл. 6. овога Законика, дрема коме се пој единим утоворима не могу вреВати закони који интересују јавни поредак и добре обичаје. Поред ове одредбе, значајна je и одредба дрема којој je кауза недозвољена када je законом забрањена и када je противна добрим обичајима или јавном поретку (чл. 1133). Иначе, Закогшк се служи овим нзразом и у материји службености (чл. 686), услова (чл. 900), и др. ( 47 ). Y поступку израде Закопика главна дебата се, о питању јавног поретка, водила управо око текста данашњег чл. 6. Законика. Taj текст има своју историју у претходним радовима l 4 8). Прва три пројекта која je поднео Камбасере (Cambacérès) ( 49 ) и која су била сыажно прожета револудионарним духом и заносом, предвиВала су „јавно поштење и друштвени поредак” као границу слободе уговарања. Наиме, предложени текст je предвиВао ништавост уговора у оној мери у којој садржи циљеве противне јавном поштењу и друштвеном поретку. Пројекат који je поднео Жакемино (Jacqueminot) није предвиВао једну општу одредбу о границами слободе утоварања. Из овога пројекта вредно je noiMeiryTH само једну одредбу из материје поклона према којој, у свим располагањима меБу живима и за случај смрти немогући услови, као и они који су супротни законима и обичајима и они који ограничавају слободу поклонопримца или права човека и граВанина сматраће се као да нису пи написани. Пројекат Порталиса (Vor talis) садржавао je формулу према којој се уговором не могу вреВати закони који се тичу јавног права. Али, у материји каузе, пројект je имао одредбу према којој je кауза недозвољена када je забрањена законом, или када je супротна добрим обичајима или јавном поретку. По многим ауторима нзраз „јавно право” у овом пројекту треба схватити као синоним израза „јавни поредак” али то није општеприхваћено мишљење ј SO ). Према измењеном тексту „претходне главе” Законика, Порталис je предложио одредбу према којој повреда закона који се тиче јавности или добрих обичаја не може бита покривена уговором или одрицањем од права. Најзад, Булај (Boulay) je предложио нову редакцију текста која je била усвојена, а према њој се појединим

(47) Вид. чд. 1172, 1387 Code civil-а.

(48) Fenet: Recueil complet des travaux préparatoires du Code Civil, Paris, 1827. (4ß) Fenet: наведено дело, т. I, стр. 66, 99, 171, 278.

(so) Simon: наведено дело, стр. 56.