Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

IN MEMORIAM

ВОРБО ДЕЛ ВЕКИ О (GIORGIO DEL VECCHIO) 1878—1971. Почетном 1971. г. у дубокој старости умро je доајен италијанске филозофије права и један од њених најугледнијих представника у свету уоппхте, Борђо дел Векио, бивпш професор и ректор Римског универзитета. Током свог дугог живота он je све своје снаге посветио раду на филозофији права и дао врло велики број радова из ове, као и из суседких области. КЬегово главно дело je „Филозофија права”, која je долсивела бројна издања, а преведена на више страних језика. Он je био оснивач и скоро до своје смрти директор једног од најбољих светских часописа посвећених филозофији права, „МеВународног прегледа филозофије права” (»Rivista internazionale di filosofia del diritlo«), која излази већ скоро педесет година и у којој сара Вују филозофи и научннци из великог броја земаља. Дел Векио je изградио сопствени филозофски поглед на право, идуђи углавном за Кантом, одн. за његовом етиком. Он, с једне стране, сматра да je идеја права човека дата apriori, али на формалан, а не на садржински начин, док, с друге стране, такоВе сматра да се основ морала и (природног) права налази у самој природи човека, у његовом самопоштовању личности и у поштовању туВе личности. Овако засновало природно право остварује се, више-мање, све већим усавршавањем позитивног права. Дел Векио je био пријатељ Југославије и одржавао je везе с нашим људима који су се бавили нравном филозофијом. Особито je поштовао пок. професора БорВа Тасића, па je у свом noiM. часопису објавио и некролог поводом његове смрти. Проф. Тасић je, заједно с др М. Ристићем, превео његову књигу „Право, правда, држава" на српски (изд. Г. Кона, 1940. г.), и написао јој и предтовор, у коме износи битне црте дел Векијевог схватања права.

Др

Рад. Д. Лукић

АКАДЕМИК фердо ЧУЛИПОВИБ Крајем лета ове 1971. юдине премшгуо je др Фердо Чулиновић, професор државно-правне историје Правног факултета у Загребу. Згуснути подаци о њему казују: рођен у Карловцу 17. маја 1897; једпо време пре другог свехског рата судија, у народноослободилачки покрет ступио већ 1941: у јеку рата н револуције деловао као члан ЗАВНОХ-а начелник Оделења за правосуЬе, затим секретар Комисије за утврВивагье ратних злочина. После ослобођења, као истакнути јавнн раднпк и правннк шпроког а опробаног знања, нештедимице je суделовао у полагању уставних темеља HP Хрватске. На дужности универзитетског професора налазио се од 1945. Био je редован члан JA3Y и дописни члан САНУ.