Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

657

IN MEMORIAM

Око две и по деденије од 1945. па до краја свог живота професор Фердо Чвлиновић радио je на правној историји. Располагао je вишестрано.м научном радозналошћу. Бавно се друштвеним збиваньима и правним усталовама у поједишш југословенским земљама феудалног времена. Али, ипак, понајвише je био заокушьен предметима и проблемима новије и најновије државио-правне историје југословенских народа. Баш у тој области сгварао je неуморно, па и брзо. Није био од оних истраживача који своја расуђивања и налазе препуштају предугим и затвореним таложешима, Професор др Фердо Чулиновић био je стваралац великог замаха; писао je и објавно много. Тек што je професионално закорачио у историографију, већ 1946, објавио je рад под насловом Развитак народне власти. Бременом, угледале су дана и његове опсежније па и замашке творевине: Национално питање у југословенским земљама (1955), Државноправна хисторија југославенских народа XIX и XX стољећа (1964), Државноправни развој Југославије (1965), Ствараље нове југославенске државе (1967), Документи о Југославији (1968). Из његова пера потекли су и радови: Душанов законик, Статут града Сења, Сељачке буне у Хрватској, Правосуђе у Југославији и други магьн и већи прилози. Он je уреЁивао и часописе „ПравосуВе”, „Правни живот" и зборник Нова Југославија. Професор др Фердо Чулиновић, једноставно речено, начинио je дугу и видну стручну и научну бразду. Много шта у њој остаће незаобилазиво; посебно, сноп упечатљивих размишљања и расправа о друштвеној и правној природи старе и нове Југославије. У том снопу местимично се налазе и инспиративне хипотезе. Премда су неке од њих превасходно ослоњене на правно-логицистичка умовања, оне ће засад, а вероватно и задуто, вршнти важну функцију. Путем гьих, при непотпуности или joui увек неприступачности архивалија, тражипе се и усавршавати методолошки прилази непросветл>еним тачкама новије југословенске правне историје. Историји југословенске заједнице народа професор др Фердо Чулиновић двојако je приступао, маниром научника и срцем борца те заједнице. С једне стране, тежио je објективности. Када je то чинио није био уздржан ни половичаи. С друге стране, сав je био прожет жељом да савремена Југославија, на основана братства и равноправности народа, успева и јача. МеВу наставницима Правног факултета у Београду добро je знан и поштован професор Фердо Чулиновић, Посебно, и с много основа, сматрају га незаборавним чланови Катедре за Историју државе и права тог Факултета. Баш њнма непосредно je познат шегов смисао за сарадњу. Он га je испољавао делом, улажењем у заједничке подухвате. Уцбенику за историју држава и права јутословенских народа, који je као дело трупе аутора намешен студентима Правног факултета у Београду, и он je дао свој значајан прилог. Ко год се буде прихватио тог уџбеника наићиће на текстове професора Ферда Чулиновића о државноправном развитку Хрватске од XII века до 1848. и у буржоаском периоду (1848 —1918) ,_и одмах ће начинити вераскидиво познанство са том потпуном личношћу и делом њеног развијеног стваралаштва. Утолико пре и вшпе лик професора Ферда Чулиновића биће праћен и окружен присним људским и научним споменом.

Др

Мирко Мирковић

AP РАДИБОЈ YBAAHR Ове јесени, 29. IX 1971. год. у аутомобилској несрећи, изгубио je живот Ар Радивој Увалић. РоВен je 20. IV 1912. г. у Бачкој Паланци. Био je помоћник државног секретара за иностране Послове. Правки факултет je завршио у Паризу 1934. г. где je и докторирао 1939. г. Године 1932/33. радио je активно у напредном радничком покрету Југословена у Паризу. План СКЈ од 1935. г. Учествовао у шпанском грайанском рату. У НОР био од 1941. г. у Топлици„