Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

САДРЖИНА И ПРЕДМЕТ ОБЛИГАЦИОНОГ ОДНОСА

521

Постоји код облигација низ елемената, али пеки од њих су несумтьиво ван нашег псља интересовања, ван могућностп да буду названи било садржином било предметом облигација. Такви су нпр. субјекти, кауза, мотнви. Y оквирима који нас интересују постоје три елемента. овлашћења или обавезе, понашање дужника или престација и ствар на коју се то понашање односи. Одмах запажамо терминолошки недостатак постоје три појаве, а два назива (предмет и садржина). Један део невоља je баш у томе што неки аутори покушавају да ова три елемента yrypajy у Пепел>ух'ину ципелицу ова два назива. Тако долази до превиђања једнот или до сажимања два од ова три елемента у оквиру истог појма. а) Најпре код облнгаиија постоје овлашћења или обавезе. То су права купца да захтева предају купљене ствари, његова овлашћења за случај да ова има физичке или правые недостатке; овлашћења зајмодавца из уговора о зајму (повраћај главнице, камате, обезбеђења); право послодавца да захтева одреЬени рад. Свим овлашћењима повериоца одговарају обавезе дужника. б) Други елемент облигације јесте понашање обавезне странке. То понашање IМОже да се састоји у преношењу својине, у ономе што су Римл->ани звали dare или obligatio dandi, или у неком чињењу (facere, obligatio faciendi) или у пропуштању, нечињењу (non facere, obligatio in non facienda). Уобичајено je да ce ово понашање назива престацијом, што долази од латинског praestare, praestatio, чије значење ннје сасвим јасно. Напоменимо да по некима само прва два облика, dare и facere, могу да се назову престацијом, док би за нечињење требало употребити други назив ( ч ). в) Трећи елемент je, res у најширем смислу грађанског права. То je оно на шта je престација усмерена. Овај елемент није неопходан у облигационом односу. Код неких облигащца, нарочито код оних типа поп facere, он не постоји.

Koje иазиве дати овим елементима? Мишљења смо да назив садржина облигације највишг одговара првом, тј. овлашћењима и обавезама странака. Субјективно право, уопште, према теорији права, чини скуп овлашћења па не може бити другаче и у облигационом праву. Чпнидба je нешто што стоји изван садржине, иако je садржина везана, усмерена на чинидбу. Садржина нечега, логички, мора постојати у моменту настанка те појаве. V тренутку раЬаььа облигације имају своју садржину, а то су овлашћења повериоца и обавезе дужника. Чинидба или престација je нешто што није одмах присутно, што ће тек наступити при извршењу, уз могућност да никада не наступи. Колико даиас у нашој привреди има облигација чија престација (исплата дуга) никад неће бити остварена због инсолвентности дужника.

(п) Planiol Raperl . Traité pratique de droit civil français VI, Paris, 1930, p. 292. Аутори сматрају да би се израз престација могао употребити само за облигације у давању и чињењу, док би за дужникову радњу у облигацијама типа поп facere требало употребиги израз „уздржаватье {abstention").