Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

101

ДРУШТВЕНА, ОДНОСНО JABHA КОРИСТ. JABHO ОВЛАШ. И УПРАВ. СТВАР

внше правног значаја те из тога разлога постаје тај појам споран. Права и дужности која имају поједине организадије, нису нешто посебно, индивидуално, тј. изнимно, него та права су одређена опћенито и на апстрактан начин. Појам јавног овлашћења постаје непотребан у свим случајевима кад закон сам одређује правый положај који имају друштвене организације. Већ смо поменули, да су неке државе као јавна овлашћења разним организации ама давале и право на издавање конкретных управних аката а у неким случајевима и апстрактних норми у сврху обављања одређених задатака тих организација. Y првом реду треба утаначити, да држава таква своја права не може пренети ни једној ван државној организации, пошто то значи овлашћење за вршење државне власти. То je право за које држава по општем мишљењу има монопол и ко je je иманентно држави, што значи, да га може остваривати j едино држава. Таква ситуација данас je већ аксиоматична. Због тога значи, да се у сваком случају када врпш власт у неким случајевима и организација, која није на нормални начин инкорпорисана у државни органнзам и није њезин нормални сасхавни део, барем делимично укључује у државу. Већ само то право један je од знакова по којима je оргакизација укључена у државу, найме таква органнзација добија посебан друштвени положај као и посебне дужности те ступа у посебне односе према општим државним органима. Такво стање je у свету/, данас па и у историји, гюзнато. Ту je основ и за појам државе у широм смислу, у који je укључена држава у ужем смыслу, са нормалним опште важећим државним постојањем, а уз њу укључене су разне јавне корпорације, које имају право вршења власти у одређеним правним случајевима, Такво право које проистиче из власти, карактеристично je на пример за одређене територијалне самоуправне организадије, које се у том случају третирају као јавне корпорације. Оваква ситуација ширила ce je у свету уколнко je држава преузимала у своје руке све више задатака. Особито и бригу за обликовање различитих користи и услуга те за њихово нуђење интересентима, на пример у Западној Немачкој преузима држава нуВетье неких добара у виду тзв. „Leistungsverwaltung”. Значајан je у том погледу развој у Француској и у свим оним земкоје следе доктрины па и пракси у Франдуској (Service Public). Y свим овим и сличним случајетима ни у доктрины па ни у пракси не виде се никакие сметње, пошто до данас у тим земљама није било никакве препреке за пшрење државе. Напротив сматра се, да je проширење функције државе у модерном друштву неизбежна нужност. Y Совјетској држави као и у народным демократским државама барем за сада постоји слично мишљење, ко je има свакако друге политичке основе, а ко je исто тврди, да je доминација државе у модерном друштву нужна. Y нашем друштвеном систему може, како смо до сада выдели, значиш појам јавно овлашћење само овлашћење, да могу разне оперативке, радие и остале друштвене организације које су ван државног организма, своје задатке остваривати у одређеним случајевима и помоћу издавања аката власти. Нешто друга тај израз не може значит, јер зато нема потребе, па