Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

102

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

ни идејне могућности, јер се друштвени положа] тих организација, њихова права и дужности, одређују општим апстрактним законским ш на закону заснованим општим и опште обавезујућим правним нормама. Y вези са појмом јавно овлашћење остаје дакле потребаи само одговор на питање, да ли je с обзиром на основне принципе и осяовне друштвене тенденције наше социјалистичке Југославије, која се базира на систему друштвеног самоуправлзгьа допустиво да се појава државе шири, да се проширује могућност једностраног правног обавезивања путем једностраних аката власти. Потребан je дакле одговор, да ли код нас организације које су с обзиром на њихову друштвеыу улогу и аихове задатке потиуно хетерогене, у односу према организацијама која састављају нормалнн организам државе, могу врпшти власт макар то било само у појединим случајевима. Такво стање и директно] je противности са начелима те врло значајним тенденцијама деетатизације па и са прихваћеним цроцесом одумираша државе. И у стварном погледу на та] начин оргашзације, које обављају задатке, који су истоврсни задацима осталих оперативник (радних и сличних организадија) добијају ради поменутих привилегија потпуно изниман друштвени положа]. На та] начин ове привилегије проузрокују значајну неједнакост у односу према другим истоврсним организацијама, што сигурно не може деловати у консолидовајућем смислу, за којим тежи свако друштво. 6. Преостаје нам, да разјасниммо своје становиште у погледу појма „управна ствар” Има више разлога ради којих обично употребл>авамо та] израз. Код нас не употребљавамо термин јавно нравна ствар, ]ер та преви:пе подсећа на разликовање меВу јавнжм и приватним правом, које посебно у почетку пашег развоја ни]е било прихваћено, и ако данас опћенито говоримо и о јавним и цивилним односима те о јавном и цивилном праву. Као друти разлог можемо поменути, да су нормално надлежни за решавање ових стварн управнн органи те се дакле ови послови убрајају међу послове јавне управе. Y складу са нашим схватањем о суштини општег друштвеног односно јавног интереса можемо тврдити, да о управним стварима говоримо, када мнслимо на потребу о нравном разрешавању таквих колизија интереса, у конкретнш« социјалним ситуацијама, у којима непосредно учествује барем на једној страни и јавни интерес. Y том погледу управна ствар различита je од свих осталих, особито и од цивилних ствари. О управним стварима говоримо оправдало, ]ер на та] начин изражавамо да се задатак тиче конкретних реалних правних ситуација, дакле разрешавања колизија у одређеним правшгм односима који су се појавили у реалном друштвеном животу.

Наше становиште дакле не ж ели само доћи до научно оправданих дистинкција, него жели и одклонити нејасноће, које се појављују у практично] употреби одређених друштвених а особито и правних инстигуција.

Ар

Ладо Вавпетин