Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

116

АН АЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

МеВутим, иако je реч о одбрамбеним активностима схваћеним у ужем смислу, очигледно je да се ради о пословима који имају комплексан и сложен садржај и који се може сматрати посебном врстом друштвених послова који имају своју особеност у односу на друге друштвене послове. Реч je, дакле, о врсти друштвених послова који су специфични и по облику и по садржају, а они су такви јер њихову природу опредељује сама одбрана као делатност која се остварује помоћу посебног понашања чланова, делова и самог слободног друштва. Поред тога што je у питању друштвена делатност таквог садржаја и таквих размера, треба имати у виду још једну њену карактеристику значајну као критеријум за оцепу основаности тврдње да правне норме које уређују односе у друштву поводом ове делатности треба сматрати новом, деловитом граном права. Та карактеристика се огледа у чињеници што се ради о трајној друштвеној делатности, будући да су друштвене противречности савременог света, на чијим темељима настају међународни конфликти који стално угрожавају мир и прете независности нарочито малих и средних земала, саме, трајне или им се барем не може сагледати крај. Услед тога, у таквим условима и док такви услови трају, одбрана земље Be бити примарна животна потреба и услов н>ене егзистентшје. Одбрана земле je, дакле, постулат односа у савременом свету. б) Као што je случај и са осталим областима друштвеног живота, и односа, тако je и у области народне одбране управо због околности да ова друштвена делатност има разноврстан садржај, вёлики број учесника, трајну природу и примаран друштвени значај неопходно уредити и уреБивати односе, што je учинено и што ће се чинити одговарајућим правним нормама. Правне норме које уре Вују друштвене односе поводом одбране земле су веома бројне, а што je условлено: 1. Сложеношћу система народне одбране, било да се он схвата функционално (тј. с обзиром на садржај одбрамбених делатности: оружана борба, разноврсни облици борбе и отпора ван оружаних снага, цивилна заштита, производне и услужне делатности од значаја за народну одбрану и др.), било да се тај систем схвата институционално (тј. с обзиром на број носилаца и реализатора изложеног акционог садржаја: оружане снаге, цивилне заштите, радне и друге организације и њихови органи, друштвено-политичке заједнице и њихови органи). 2. Потребом да се конституишу одговарајуће обавезе граБана да би се могло остваривати функциописањс система народне одбране, а те обавезе су бројне: војна обавеза, обавеза служена у цивилној заштити, радна обавеза, обавеза материјалног давања, обавеза обуке за одбрану и заштиту, обавеза заштите безбедности народне одбране и др. 3. Неопходности да се установе надлежности свих учесника у организовању и руковоБењу системой народне одбране, a број ових учесника je такоВе велики, што je последила подруштвлености послова народне одбране која je у нас остварена. Учесници у овој делатности су: све друштвено-полнтичке заједнице и њихови органи, ме&у којима су бројни органи који непосредно обавлају послове народне одбране и који се у ту