Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

117

ПРАВО НАРОДНЕ ОДБРАНЕ

сврху и образују (органи управе надлежни за народну одбрану, савети народне одбране, штабови народне одбране и др.), затим радне и друге организације и месне заједнице. 4. Неопходности да се правно уреде послови образовања, опремања, наоружања, попуне, обучавања, употребе, руковођења и командовања оружаним снагама (Југословенске народне армије и територијалне одбране). Исто тако, нужно je било уредити односе у вези са организовањем и функционисањем система цивилне заштите кога чине ј единице цивилне заштите (које се образују у свим месним заједницама, радним организацијама, а често и у већим стамбеним зградама) и бројне мере цивилне заштите као што су: урбанистичке мере заштите, мере за збрињавање настрадалог и угроженог становништва, мере заштите од рушења, поплава и пожара, мере за здравствену и вехеринарску заштиту, мере радиолошко-биолошке и хемијске заштите и др. 5. Потребом да се благовремено предвиде неопходни друштвено-економски односи које би требало успоставити и остварити у рату, за шта je неопходно припремити одговарајуће прописе у току мира. 6. Потребом да се обезбеди подмиривање народне одбране материјално-техничким и другим средствима и опремом. 7. Неопходношћу да се остварује перманентно обучавање граВана за успешно учествовање у отпору агресору и за обављање других послова од значаја за одбрану земле. Y складу са изложении друштвеним потребама развио се систем одговарајућих правних норми. О броју ових норми може се судити и с обзиром на то који су све органи надлежни да својим актима ове односе уреБују. Y складу са начелом Устава СФРЈ о одбрани земље као неотуђивом праву и дужности народа и народности, друштвено-политичких заједница, радних организација и граВана, а сагласно њиховом општем политичком и правном положају који имају у јутословенском друштвеном систему, пословима народне одбране и нормативно баве се федерација, република, покрајине, општине и радне организације. Тако, ми данас имамо веома сложену нормативну структуру у овом правном систему: од Устава СФРЈ, устава република и уставних закона покрајина, преко савезних закона из ове области (за сада Закона о народној одбрани, Закона о ЈНА, Закона о војним судовима и Војном тужилаштву, Закона о матери) ално-финансијском пословању у ЈНА, Закона о дечијем додатку активних во ј них лица, а у припреми су Закон о оружаним снагама Југославије, Закон о служби у оружаним снагама, Закон о војним школама и научном раду у ЈЕА, Закон о пензијском и инвалидском осигурању војних лица), републичких закона о народно) одбрани, веома бројних савезних и републичких подзаконских прописа (до сада имамо преко 20 савезних подзаконских прописа не рачунајући прописе Савезног секретариата за народну одбрану) до статута и одлука општинских скупштина, статута месних заједница и других општих аката радних организација. Са изузетком устава, уставних закона и статута као најопштијих аката у којима су садржане и правно-политичке основе народне одбране као друштвеног односа,