Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

142

АНААИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

С тим у вези одмах се намеће питање могућносхи двојног законодавног регулирања већ с обзиром на то да ли се ради о страној инвестиции или о домаћој трансакцији, макар и истоврсног характера. Овдје je потребно указати на значајну одлуку Уставног суда Југославије који je сузио могућност повратног дјеловања закона односно заузео став о томе кад се по другом ставу плана 154. савезног Устава може прописати нешто са повратним дјеловањем. По становишту Уставног суда Југославије „кориштење овлаштења из тог плана" за законодавца није неограничен©. Уставки суд je пошао од смисла уставне забране ретроактивности закона, а то je правка сигурност. Због тога прописивање повратног дјеловања закона мора бити изузетно и оправдано. Као уставно напело може се узети опћи интерес који оправдава односно захтјева прописивање повратног дјеловања закона, и оно представла уставом дату границу овлагптетьа законодавца из плана 154. Према томе, по становишту Уставног суда, потребно je испитати да ли je за давање повратног дјеловања закона постојао опћи интерес, па je стога узео у разматраьье да ли je постојање опћег интереса утврђено у поступку доношења закона. Посебно испитивање постојања увјета за одређивање временског дјеловања закона представља raранцију за правилно одлучивање да ли и у којој мјери има основа дати неком закону повратно дјеловање. Ако у поступку доношења закона то испитивање није спроведено, то, по становишту Уставног суда Југославије, није сметња да се у посебном поступку пред Савезном скупштином или пред Уставним судом може оцјењивати постојање опћег интереса и његова превага над начелом правке сигурности, према којем начелу се затечени правни односи имају уређивати на основу прописа за вријеме чејег су важења настали( 10 ). Осим већ споменутих прописа који регулирају стране инвестиције у земли, треба наломенути да ће на уговоре о joint venture бити примијен,ен низ друшх прописа као што су прописи из области радних односа, који се односе на рачуноводство, порезно законодавство, стечајно право, прописи о недопуштеној конкуренцији, антитрустовски прописи, те сви прописи привредног права којима се регулирају статусни односи и обавезно право. Како je код свих правних послова, а поготово послова ове врсте, правка сигурност увјет за одржавање инвестиционе климе, потребно je указати на један проблем који je како изгледа уклоњен доношењем уставних амандмана. Ради се о овоме. До доношења уставних амандмана уставни судови република рјешавали су спорове којима се одлучује о захтјевима за заштиту права самоуправлања. Ти спорови се покрећу за промјену статуса поједине „организације удруженог рада" било давањем већих права или њиховим издвајањем из цјелине. Критерији за одлуку о издвајању налазили су се у члану 215. Основног закона о подузећима према ко ј има je уставни суд могао удовољити захтјеву овисно о томе да ли се одвајањем јединице не отежава дјелатност ради које je подузеће основано и ако постоје увјети да јединица самостално обавља своју дјелат-

(10) Одлука Уставног суда Јухославнје Y 418/67. од 22. 11. 1969, обј. у Збирцн ~Одлуке и мишљења Уставног суда Југославнје (1969 и 1970) Београд 1971. под бр. 3.