Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

Y међународној пракси после II светског рата члан 3. Женевских конвепција ce није много осетио. Разни унутрашњи оружани сукоби и унутрашњи немири до којих je долазило након доношења члана 3. (Индокина, Фишпини, Кенија, Алжир, Кипар, Куба, Тибет, Ангола, Конго, Вијетнам, Доминиканска Република, Лаос, Камбоца, итд.) показали су да je у унутрашњем оружаном сукобу стварна заштићеност човека врло слаба, да власт против које се диже некн народ, или влада државе у којој je дошло до унутрашњег оружаног сукоба, примењује најоштрије и најсуровије репресивне мере против оних који су се латили оружја, против н>ихових помагача, а често и против читавог становништва одреЬене територије. Члан 3 Женевских конвендија, како je формулисан, не пружа доволан степей меЁународне заштите и не обезбеВује међународну контролу како се примењује. С обзиром да члан 3. Женевских конвенција не обезбеђује ону заштиту жртвама унутрашњих оружаних сукоба какву би заштиту учесници у тим сукобима требало да уживају, на међународном плану, од доношегьа Женевских конвенција 1949. год. на овамо, стално се покретало питање обезбеђења већих права учесника у унутрашньем оружаном сукобу и побољшању степена њихове међународне заштите( 4 ). На исти начин и резолуције Генералне скупштине YH скрећу пажн>у на потребу веће заштите жртава и учесника унутрашњих оружаних сукоба( 5 ).

(4) Међународни комитет Црвеног крста 1953. сазива комисију стручњака ради испитивања проблема помоћн полит ичким затвореницима; Међународни комитет Црвеног крста (МКДК) 1955. сазива комисију стручњака ради разматраља примене хуманитарних начела у случају унутрашњих немира; МКЦК 1962. год. сазива нову комиснју експерата ради разматрања истог питања; XX међународна конференции а Црвеног крста из 1965. год. доноси резолуцију о заштити жртава оружаних сукоба који нису меЬународни; XXI међ. конференција Црвеног крста из 1969. год. доноси две резолуције (резолуција XVII и резолуција XVIII), које се односе на заштиту унутраппьих оружаних сукоба; Меоународни комитет Црвеног крста 1971. год. (мај јуни) сазива комисију експерата ради давања мишљења о евентуалној измени ЖК те се између осталог разматра и питање измене члана 3. ЖК и пружање веће заштите учесницима у унутрашњем оружаном сукобу; МеЬународни комитет Црвеног крста крајем 1971. год. упућује позиве свим државзма које су ратификовэле ЖК за заштиту жртава рата из 1949. год. да упуте своје експерте у мају 1972. год. на конференцију ксја ће у Женеви разума грати предлоге за евентуалну измену ЖК па и одредби које регулишу унутрашњи оружани сукоб. (5) Резолуција број 2383, од 7. XI 1968. год. о Родезији позива Уједшвено Крал>евство да у оружаном сукобу који се води на територији Родезије обезбеди примепу Женевске конвенције о поступању са ратним заробљеницима из 1949. год. Резолуција Генералне скупштине бр. 2395. од 29. XI 1968. год. захгева од владе Португала да са заробљеним учесницима у оружаном сукобу у португалским колони јама поступа ка о са ратним зароб/оеп ицима. Резолуција ГС бр. 2396. од 2. XII 1968. год. о апартхеиду захтева да се са борцима за слободу поступа као са ратним заробл>еницнма. Резолуција Генералне скупштине бр. 2446, од 19. XII 1968. год. о међународној години за л>удска права тражи да се заробљеним борцима за слободу у Јужној Африци признају права ратних заробљеника. Резолуција Генералне скупштине бр. 2597. од 16. XII 1969. године тражи да се настави проучазање кахо да се пружи већи степей заштите бориима у сукобима до којих долази услед борбе народа под колонијалном и страном влашћу за ослобођење и самоопредсљење. 149

МЕБУНАРОДНОПРАВНА ЗАШТИТА УЧЕСНИКА Y УНУТРАШЊЕМ ОРУЖ. СУКОБУ