Anali Pravnog fakulteta u Beogradu
тсод конвенције сваки учесник je равноправан са осталима учесницима чија je изјава воље исте садржине и дата у истом смислу као и осталих учесннка у закључивању споразума, тако да постоји сарадња и сагласност више воља, али се ове воље међусобно не обавезују као воље уговорних страна. На тај начин, споразум конвепција представља сарадњу више једнаких и равноправних воља из којих произилази непосредно исто нравно стање и дејство. Управо, сва ова обележја и карактеристике споразума као конвенције, могу се наћи и у самоуправном споразуму уопште, односно у самоуправном споразуму о меВусобним радним односима. Отуда, овај споразум требало би да има смисао и значај заједничке и равноправие сарадње учесника споразумевања, утврВене Уставом и законом на истом послу и у истом циљу: стварање једног јединственог правног стања у области уреВивања одреВених међусобних и других односа у удруженом раду, што значн да се сагласност воља учесника односи на потпуно истоветну садржину на доношење истоветне правке норме, суцротно уговору код кога са садржина воља. субјеката као супротних страна са различитим интересима, разликује. 2. Сагласно томе, за самоуправни споразум самоуправну коивенцију о меВусобним радним односима, пре би се могла прихватити статусна теорија о правној природи споразума него уговорна или мешовита теорија. По овој теорији, споразум није уговор, нити може имати уговорне елементе. Y ствари, акт који се означава као споразум-утовор представља једну конвенцију- споразум у коме постоји учешће више воља и њихова сагласност, али таква сагласност која ствара општа правила или норме о одреВеним односима, закон на основу којег треба да се понашају сви они на ко je се односи. То су општа, нормативна акта, или конвенције. ни у самоуправном споразуму, уопште, не може бити уговорних елемената, ако се он посматра са гледишта учесника, садржине, односно начина уреВивања односа, циља и правног дејства које производи. Код уговора једна страна тежи да постане поверилад, друга дужник, тако да се ствара једна индивидуална и субјективна нравна ситуација, која везује само уговорне стране. Код самоуправног споразума тога нема. На тај начин, самоуправни споразуми [исто и друштвени договори] стварају једну општу, безличну, легалну, статусну ситуацију, те се ови споразуми могу уврстити у категорију општих аката-правила или тзв. нормативних споразума о утврђивању општих правила у области одреВених друштвено-економских, меВусобних и других односа из удруженог рада. Нормативни карактер самоуправних споразума [и друштвених договора] потврђује и сама техника обраде и садржина ових споразума, тј. нормативни начин и форма на који су и у ко jo] су изражене и формулисане одредбе у самом споразуму.
Ар
Александар Балтић
67
САМОУПРАВЕН СПОРАЗУМ И ОДНОС РАДНИКА У УДРУЖЕНОМ РАДУ