Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

86

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

Taft-Hartley закону који забрањује клаузуле „closed shop” и „union shop” којима се иначе запослење условљавало претходним или накнадним уласком у одговарајући синдикат! 8 ). Захтев према новозапосленим да ce укључе у дати синдикат се забранама ових клаузула, кроз које je изражен, квалификује као повреда права на рад. Другим речима, ови закони гарантују „права на рад”. Спорые клаузуле се могу критиковати са становишта слободе организовања и слободе укључивања у синдикат, мада и амерички аутори истину да je владавина већине њихов традиционални принцип који би и у погледу прикључења синдикату могао да важи. Но, ако се забрана ових клаузула може и бранити са становишта заштите слободе удруживања, она се не може бранити са становишта заштите права на рад јер овакво законодавство о праву на рад није то, чак и ако није противно праву на рад. Идеје о праву на рад и обавези рада се, бар делом и понекад, остварују, и у капитализму под притиском радничке класе. То се не би могло рећи за чувену Прудонову изреку „дајте ми право на рад a ja ћу вама поклонити својину”( 9 ). У земљама социјализма средства за производњу и рад су проглашена друштвеном својином и гарантовано je право на рад. Тако je ова идеја Прудона реализована у пракси социјализма. 3. Устави и законодавство социјалистичких земаља прокламују право на рад и пуну запосленост као гарантију новог положаја човека и ликвидадије незапослености. Право на рад се гаранту) е као једнако право а обавеза рада као потврда једнакости, јер нико не може да живи на рачуп друтога, већ мора своју егзистенцију обезбеВивати сопственим радом. Такав je случај са совјетским правом и теоријом( 10 ). Право на рад се дефинише као право једнако зајемченог запослења са накнадом према количини и квалитету рада! 11 ). Раднику се средства обезбеђују, дакле, према раду и резултатима рада. Поставља се питаие да ли су та средства довольна да обезбеде одговарајући стандард, а пре свега, да ли обезбеђују одговарајуће услове за образовање и стручно оспособљавање радника и чланова њихове породице. У систему бесплатног школоваиа у Совјетском Савезу и других погодности које се гарантују у вези са образовании и стручним оспособ.ъавањем, услови за образована и стручно оспособљавање су остварени иако се то не види из одредби о праву на рад. Не иде се, дакле, да се обезбеде средства за образована и стручно оспособљавање путем накнаде за рад већ путем укупних друштвених односа и механизама. Тако je у основи и у другим социјалистичким земљама. То, међутим, не значи да одредбе о праву на рад не треба да садрже гарантије које се тичу образовања и стручног оспособљавања.

(8) Foss & Hill, Politics and Policies: The Continuing Issues, Belmont, California 1970. pp. 211—243.

(9) НСГО.

(io) А. С. Пашков, Б. Ф. Хурсталев. Обязность трудиться по советскому праву, Юрид. литер. Москва, 1971. стр. 85.

(И) Ф. M. Левиант Вопросы трудового договора, меры труда и потребления в. Актуальные проблемы Советского государства и права в период строительства коммунизма, изд. Ленинградского университета 1967 стр. 291.