Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

РЕФОРМА ПРАВА: ЕНГЛЕСКО ИCKУCTBO*)

I. Кажу да je грчки писац Прокопиус написао у средњем веку да су Срби били храбар, леи, племенит и гостољубив народ i 1). Ja нећу да говорим о лепоти jep je то немерљива вредност, али зато могу да посведочим вашу племенитост и гостољубље, јер овог предавања, на пример, не би било да није великодушности Института за упоредно право, чији сам гост. Heмогу такође а да не споменем и пријатељство којим сам окружен на сва ком кораку. Мейутим, више од свега импонује ваша храброст. О храбрости Срба писано je и говорено много. Зар најбољи пример те храбрости није Србин који je 15. јуна 1389. године на сам дан косовске битке, под изговором да носи обавештења о положају српске војске, ушао у султанов шатор, извадио нож и зарио га у срце султана ( 2 ). Поменути Србин je, наравне, на месту убијен a његов херојски чин, као што сви знамо, није изменио трагичан завршетак битке. Али, гьегово дело je остало да живи и ето ми га се сећамо неколико векова касније. Овај податак сам споменуо не зато што бих се оевртао на вашу историју вей зато што он изванредно илуструје дух независности и храбрости који карактерише не само Србе већ све народе који живе у модерној Јутославији. Као страни правник који посматра југословенску сцену, морам истаЙи да сам импресиониран храброшйу ваших подухвата на пољу законодавства, независношйу прилаза у тим подухватима и вашом жељом да на. том плану правите експерименте. Због свега тога, кад ja говорим о енглеском искуству у области реформе права, надам се да Йете разумети да ja то чиним скромно, али истовремено са жељом да вам изнесем схему законодавних акција за које, без непотребне скромности, могу рейи да Енглеска може да буде поносна.

2. Пре него што се осврнем на основне характеристике реформе права V нашем систему налам се да ћете ми дозволити да вас подсетим на неко-

(*) Предавање које je A. Chloros, професор на King’s College, Лондонское универзитета,.. одржао на београдском Правном факултету 14. септембра 1971. године. Фусноте су иакнадно* додате у еврху објављивања.

(i) Ф. Дворник, Les Slaves, Byzance et Rome au IX siècle, Paris, 1926, стр. 20—21.

(2) S. Runciman, The Fall of Constantinople 1453, Cambridge, 1969, стр. 38.