Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

698

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

схема и та потреба je утолико већа a акдија неопходнија, док притисак на наш правки систем још није тако велики. Допустите ми да учиним јот једно упоређење. Y друштву као што je наше, које се није свесно определило за политичку доктрину, као што je марксизам, изванредно je тешко доносити одлуке на бази принципа. Мислим да се такође може с правом рећи да тамо где су друштвене структуре снажне, као што je то случај с Енглеском, у којој je народ вековима живео у миру и релативном просперитету, питање реформе права у материјалноправном смислу, нарочито у областима које се тичу личности и појединца, као што je случај са породичним или имовинским правом, изгледа врло компликовано. Ми тврдимо да je наше друштво отворено и да постоји довольно простора за друкчија мишљења и експерименте који би били лишени окова догме. Али, с друге стране, такоВе се мора признати да свуда где постоје многа снажно изражена мишљења и сукоби принципа, реформа права мора да причека. Можда један очит пример овог што сам рекао може да се види управо на примеру Југославије. Висте пронашли један изванредно интересантан правни израз „друштвена својина”, али различита мишљења о садржини и природи тог појма изгледа да још увек представљају препреку у вашој жељи да извршнте кодификацију вашег права.

3. Враћајући се на предмет мог данашњег предавања, покушају да објасним наш систем реформе права. С тим у вези потребно je указати на два проблема. Најпре, механизам који je држава створила у циљу одвијања поменуте реформе и друго, потребно je размотрнти области у којима се одвија реформа и како она утиче на суштину нашег права. После тога пстаће ми да вам изнесем моју одену оствареног прогреса на том плану као и какве поуке могу да се добију из нашег искуства.

4. Y погледу механизма који je коришйен за реформу енглеског права, морам истаћи да се еиглеско искуство и у овом погледу, као и у многим другим, знатно разликује од искуства које je посхојало у другим државама, jep je структура наше државе израстала вековима као одговор на практичне потребе. С друге стране, континентални системи су били зачети на један логичан начин, тако да je министарство правосуВа било природан орган државе коме je био поверен задатак реформе права. Y Енглеској, међутим, то није био случај. Свакако да вам je познато како се појавио уред премијера у Енглеској. Премијер je првобитно био делегат кога je именовао краљ да председава седницама кабинета, jep крал. БорВе I, пошто je био немачког порекла, није говорио енглески ( 7 ). На сличая начин, кад се наш правый систем консолидовао око правника-практичара. сматрало се да нико други, сем самих правника, нема право да води бригу

(7) Ово je, наравне, врло упрошћено објашњење. Истина je била нетто сложенија, jep, je била реч о комбинованом дејству многих чињеница. V. О. Hood Phillips, Constitutional and Administrative Law (3-ће изд.), Лондон, 1962, стр. 286.