Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

699

РЕФОРМА ПРАВА: ЕНГЛЕСКО HCKYCTBO

о праву. Краљ je, наравно, повремено интервенисао путем аката парламента када би неред запретно ауторитету његове власти или када му je било потребно више новца. Y осталим случајевима доношено je врло мало прописа у области материјалног права, изузев када je лорд канцелар, као духовно лице, осећао да „краљева савест” није у стању да толерише одређену правну праксу. Већ 1829. године Комисија за питана својине, која je ad hoc основана ca задатком да проучи право својине које je било препуно неправедних решења и аномалија, подноси извештај према којем je „енглеско право, изузев у неким неважним детаљима, достигло онај степей савршенства који се може очекивати у било којој људској институцији” ( 8 ). С друге стране, пораст угледа Парламента у XIX веку и тьегова изузетна заинтересованост за акутне проблеме које je створила индустријска револуција, довело je до потребе да се у извесној мери приЬе реформи права, иако je то био само узгредни посао. Па ипак, може се рећи да се почетак реформе материјалног права у Енглеској за највећи део данаппьег права везује за XIX век. Често се говорило о потреби оснивања министарства правосуђа. Године 1855. одабрана комисија А оњег дома Парламента изјаснила се у прилог именовања министра правосуђа који би био члан Парламента. Следеће године, тј. 1856, чувени правник Џозеф Напие, Q.C., М.Р., поднео je Парламенту резолуцију којомје захтевао да се: „као мера административне реформе донесе пропис (у сврху оснивања ефикасног и одговорног Одељења јавног правосуђа) како би се омогућила стручна припрема и одговарајућа техничка композиција закона и унапредио процес прогресивних измена законодавства Yjeдињеног Краљевства”. На жалост, овај предлог није уродио плодом. Године 1872. и 1874. јавни правобранилац и други чланови Парламента поново покрећу питање именовања министра правосуђа. Међутим, све je било узалуд, као што су били узалудни и напори посебне државне коми си je на чијем челу се налазио лорд Холдејн која je поднела свој извештај 1918. године ( 8 ). Y одсуству одговарајућег механизма, као и игром случајних околности, неки аспекта реформе права извршени су у оквиру државних департмана и министарстава. Тако, Министарство унутрашњих послова има општу надлежност за кривично право а Министарство трговине и индустрије (раније Управа за трговину) за извесне аспекте трговачког права. У другим областима надлежност je оставлена лорду-канцелару. Он je једним делом судија и председавајући у Аогьем дому кад иста заседа у својству судског органа, делимично посланик као председник Аоњег дома када се састане као скупштинска комора, a такође je задужен да мотри на начин примене закона. Његова овлашћења су данас јако проширена Вероватно je оправдано претпоставити да ће његов уред једног дана бита раван оном што се данас подразумева под Министарством правосуђа. Пре-

(8) В. скупштински извештај, стр. 7; цитирано према Cheshire, Modern Law of Real Property, London, 1949, стр. 4.

(8) A. Martin, op. cit., стр. 11, но 2.