Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

735

ДИСКУСИЈА

На први поглед изгледа да су ове две инкриминације посебне и према томе битно различите. МеБутим, мислим да то није тешко довести у сумњу. Код „одузимагьа моторног возила" изгледа да je реч о противправном одузимању у намери да се возило употреби за вожгьу, док je код краВе у питању камера присвајања да би се прибавила против-правна имовинска корист. Ако, међутим, узмемо у обзир оно што je напред речено о употребној вредности аутомобила као итак одређене робе, онда се питање поставла у другачијем светлу. Аутомобил се, како je напред речено, увек користи за вожњу јер он друге употребе и нема, без обзира да ли га употребљава власник, купац, позајмљивач, такстиста или ко друга. V цракси и све чешће и све јасније „одузимачи” користе одузето моторно возило док год могу. Неки пут je то док имају бензина, али још чешће je случај да они и сами набављају бензин, служе се данима, недељама па и дуже све док могу. Често мењају таблице регастарске, неки пут одлазе не само у друга места у нашој земли већ чак и у иностранство. Ово су стварне чињенице стварног нашег свакодневног живота. Упоредимо сада, даље, ове две правке квалификације. Ако je неко, рецимо у некој радии, противправно одузео макар и робу мале вредности, рецимо један сапун и сл., и ако je успео да ту робу стави у свој џеп, несумњиво je да би било у питању кривично дело краВе из члана 249. КЗ (овде не узимам у обзир могућност примене члана 4, став 2. КЗ). Дакле, била би реч о томе да je неко туБу покретну ствар противправно одузео у намери да њеним присвајањем прибави противправну имовинску корист. Као што се види, време овде не игра никакву битну улогу, само ако није то покушај кривичног дела. Упоредимо ово са стварношћу вршења кривичног дела из члана 254а КЗ. „Одузимач” je противправно одузео туВе моторно возило. То je полазна претпоставка и елеменат бића овога кривичног дела. ТТТтя он жели постићи овим одузимањем? Законодавац каже он има намеру да га употреби за вожњу. Питање je сада шта жели онај који, рецимо, купује аутомобил? Наравно да жели да га присвоји, у овом случају легално а не противправно, да би га употребио за вожњу. Шта, меВутим, жели, намерава противправни одузимач са возилом које противправно одузима? Опет, наравно, да га употреби за вожгьу. Ако je легални купац „присвојио” робу куповином и предајом те робе, ако je крадљивац присвојио туВу покретну ствар у случају када je противправно узео и на њој засновао своје притежање, онда из тога следује шта? Следује, по мом мишљењу, да изложени логички апсурд у инкриминацији члана 254а доводи у питање постојање самосталног бића овог кривичног дела. Ближе и конкретнее речено, поставља се питање није ли реч и овде о кривичном делу краВе? Какво би то посебно инкриминисање кривичног дела из члана 254а било када се моторно возило може у ствари употребити само за вожгьу, када je намера увек да се оно употреби за вожгьу без обзира да ли се легално присваја, „одузима” или „краде”.