Anali Pravnog fakulteta u Beogradu
736
АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА
Сматрам, дакле, да je, у ствари, реч о кривичном делу крађе, бар код постојеће квалификације ова два кривична дела. Наравно, све док се конкретно не би доказало да je заиста намера била само „да се дечко мало провоза”. Y чему се, дакле, подударају елементи бића ова два кривична дела? Заједничко им je то да je реч о покретној ствари, о противправном присвајању (без обзира што се код чл. 254а говори о „одузимању"), те да je такође у питању прибављање имовинске користи. Код крађе je, наравно, све то јасно. Мислим, меБутим, да je све то јасно и код кривичног дела из чл. 254а КЗ. Ако би могло бита спорно да ли je то противправно прибављање имовинске користи, мислим да се и то може анализом доказати јер и „одузимач” остварује имовинску корист возећи се туђим возилом које би иначе морао платити као власник или као закупай и сл. Чак и кад je реч о обичној шетњи а поготову ако се такво возило употреби за вршење других кривичних дела, за одлазак у друга места и сл., што je заиста све чешћи случај.
V Сматрам, дакле, да се правном анализом ноже доказати да се и код овога крнвичног дела из члана 254а у ствари ради о кривичном делу крађе. Y стварности, мислим да je о томе скоро увек и реч. Нисам, меВутим, упознат ни са једном судском одлуком односно, наравно, пре тога са таквом оптужницом јавног тужиода ■— која би ово кривично дело третирала као краБу. Зашто je то тако нисам упознат и не бих могао да објасним. Али, ни ово још није све у овој аргументацији. Y стварности се најчешће дешава да „одузимач" противправно одузима и присваја из возила које „одузима” разве ствари или мање вредности. То, наравно, у сваком случају представља кривично дело крађе. Сем тога, „одузимач” увек врши оштећење возила провал>иван>ем у њега и преудешавањем његових инсталадија за вожн>у без кључа, чиме врши и кривично дело оштећења туВе ствари из чл 257. КЗ. Поента ове анализе ипак тек следује: мислим и тврдим да je овде у ствари реч о кривичном делу тешке крађе из чл. 250. КЗ. Ево зашто. Кривично дело тешке краВе из чл. 250. КЗ je предвиБено тако да представља особите, квалификахорне облике краВе, чији су елементи одреВени у чл. 249. КЗ. А найме, ту je у питању дело краВе ако je она извршена, на неколико утврВених начина. Први од њих je када je у пптању крађа која je извршена „обијањем или проваљивањем затворсиих зграда, соба, каса, ормана или других затворених просторија”. Сада упоредимо: кривично дело „одузимања моториог возила” нл чл. 254а КЗ увек се врши тако што се обију врата или прозори затвореног возила. Каква je, према томе, разлика ако се рецимо обије пеки затворени орман или се обије затворени аутомобил? Зашто би разлиновали проваљивање у собу, зграду, касу, орман и сл. од проваљивања у аутомобил? Други облик квалификоване краВе из чл. 250. КЗ je у томе, да je она извршена „од стране више лица ко ja су се удружила за вршење кра-