Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

говори о праву азила у цркви. Најзад, аутор je утврдио, да 3KJ садржи више одредби из јужнословенских обичајних права. То су прехежно норме граБанскоправног карактера. Нпр., чл. 27. који регулише залогу; чл. 70. којим се штити поштени купан украдене ствари; чланови 71. и 72, који прогшсују награду налазачу украдене или изгубљене ствари. Проф. Андрејев се посебно задржао на анализи члана 32, за који je утврдио да регулише услове продаје непокретних добара која припадају једној породичној задрузи. ЗКЈ садржи и више норми кривичноправног карактера, ко je се углавном односе на краБу произвола са сеоских имања. На основу тога, Андрејев закључује, да ове одредбе потичу из обичајног права и византијског Земљорадничког закона. МеВутим, ЗКЈ садржи и неколико норми из феудалног права. Тако, чланови 84. и 85. утврБују обавезу феудалаца да пружи војну помоћ свои господару и прописују санкцнје за случај издајства и невјере. Y ову трупу норми, проф. Андрејев убраја и чл. 83, који у императивној форми тражи да се по градовима и селима подижу „школе за васпитање православие дјепе у духу Светог писма и божијег закона”. Управо на основу ових чла нова, Андрејев се придружује мшпљењу С, Новаковића и A. Соловјева, да je 3KJ настао у вријеме дјелатности обновљене Пећке патријарпшје, што значи у друтој половини 16. или током 17. вијека. Проф. Андрејев држи, да je састављач ЗКЈ могао бити ј едино неки калуђер који je припадао православно-словенском становништву Османског царства. Пошто одредбе о обавезама феудалаца према сениору и о пздајству нису у вријеме састављања софијског преписа ЗКЈ могле имати никакав практичан значај, то Андрејев мисли, да их je компилатор унио у текст из „родољубивих мотива”, За све остале одредбе ЗКЈ, Андре ј ев сматра да су у вријеме састављања компилације биле у примјени. На основу тих норми дијелила се правда унутар словенских сеоских општшга. Поред тога, одредбе које се налазе у ЗКЈ примјењивали су органи православие цркве у оквиру своје судске надлежности. Као потврду тезе, да je право садржано у 3KJ живјело меВу православно-словенским становништвом Османског царства, Андрејев наводи, да се, већ напријед помињани, чланови 27, 32, 70, 71. и 72, те 8, 9. и 10. ове компилације налазе у каснијим зборницима обичајног права Богишића и Бобчева. Чланови 8, 9. и 10. односе се на крађу плодова из воћњака, винограда и са поља. Најзанимљивија je одредба члана 10, који одреБује казну батињања за онога који руком обере туБе жито, а ако жање српом, онда je поред тога морао надокнадити штету у троструком износу. МеВутим, ако je много биједан, па je овај преступ учинио због глади, онда закон одређује да једноструко надокнади штету, „како кажу заклети”, и „да га бију, но не много", те да послије тога престане да краде. Y каснијој примјени ЗКЈ, тј. у стапању његових одредби са обичајним правом, проф. Андрејев управо види историјски значај овог правног споменика.

Ар

Мустафа Имамовић

Ар К. Михаиловић: РЕГИОНАЛНИ РАЗБОР СОЦИЈАЛИСТИЧКИХ ЗЕМАЛзА, издање CAHY, Београд 1972, стр. 244. Истраживања професора Михаиловића у области регионалног развоја трају већ дуги низ година. За разлику од досадашньих ауторових напора који су били првенствено усмерени на ужа подручја разматрања (питања неразвијених подручја Југославије, карактеристике територијалног развоја у социјализму, равномерност територијалног развоја), ова књига нам пружа, као ни једна до сада, обимне и илустративне податке упоредних проучавања региона европских социјалистичких земаља.

113

ПРИКАЗЫ