Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

Период дубоке старости, социјалне изолацијв и осећања усамљености (изнад 75 година). Према анкети Томсона и Стрејба, ожењених мупгкараца између 75, 79. године било je 61%, измеБу 80. и 84. године 49%, а преко 85 година 34%. Велики контраст представљају жене; између 75. и 79. год, je 29%,, измеБу 80. и 84. je 14%, а преко 85 година само 6% удатих ( зэ ). Према готово свим истраживањима већина старих л>уди и у најдубљој старости нису социјално ни породично изоловани. Известан број живи са брачним другом, неки са децом, неки са другим сроднивдша, или пријатељима. Ако упоредимо укупан број старих луди оба пола који живе сами (ожењени, удовци, разведени, неожењени), са бројем оних који живе са неким у домаћинсгоу у пет земаља (Данска, В. Британија, САД, Пољска и Југославија), утврдићемо да je проценат „усамљеника" много мањи него проценат породично „интегрисаних” старих лица. Тако, живе сами: у Данској 28%, у В. Британијн 22%, у САД 22%, у Пољској 17% и у Југославији 15%. Обрнуто не живе сами; у Данској 72%, у В. Британији 78%, у САД 78%, у Пољској 83% и Југославији 85% ( 40 ). Рачуна се да само око 5 до 6% од укупног броја старих нема ниједног блнског сродника. МеВутим, према овом истом истраживању, од укупно анкетираних, нема сродника уопште: у Данској 1%, у В. Британији 3%, у САД 1%, у Пољској 6% и у Југославији 10%. Подаци за Пољску и Југославију су прилично неочекивани, али изгледа да je овакво статье последица последњег рата (а можда чак и I светског рата), у којима су ова лица изгубила све ближе сроднике ( 41 ). МеВутим, чињеница je да известан број старих особа осеВа своје последње дане као усамљеност, изолацију, одбаченост. Y том погледу, треба разликовати: самачко домаћинство старих луди (living alone) када они сами живе и одвојено се хране; осећање усамљености (loneliness) субјективно осе Вање стања напуштености и недостатак узвраВања лубави, и аномију (anomie) одсуство подударности измеБу циљева и прихватљивих средстава да се они остваре (стање очајања, осе Вање безнадежности). Овај последњи стадијум соцнјалие изолације je најтежи и најдубљи. То су у ствари стари луди без сродника и без било чије, па и друшпвене подршке и помоВи. Рачуна се да од укупно 25 милиона старих, потпуно усамљених у САД има око 2 милиона (крајње изоловани »extremely isolated«); 4,4 милиона старих представљају самачка домаВинства; 5,2 милиона су „често сами”, 2 милиона се често осеВа усамљен, 4 милиона су понекад усамљени. Истине се да су у САД „крајње усамљени” и са врло слабим контактима најчешВе припадници радничке класе, што објашљава висок проценат самоубиства и алкохолизма меВу наша ( 42 ). Занимљиве податке о осеВану усамљености даје упоредно истраживање за пет наведених земаља. Стари луди далеко највише се осе&ају усамљени у Југославији. Истина, на питање да ли су увек усамљени само je у Пољској 7% одговорило потврдно, док у Данској, САД, В. Британији

(39) Видеlи напомену под 11.

(40) Институт за социјалну политику, исто, юьига 11, VII—9.

(41) Исто, Kibiira 11, IX—l.

(42) Видетн напомену под 34. и 35.