Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

77

ПОЛОЖА! СТАРЫХ ДУДИ Y ПОРОДИЦИ

и Југославнји нико није потврдно одговорио. Међутим, често су усамљени у Југославији 32%, у Пољској 13%, у САД 9%, у В. Британији 7% и у Данској 4%. ТакоВе je највећи проценат у Југославији оних старих људи који су понекад усамљени (34%), a најмањи у Данској (13%). Y Пољској понекад je усамљено 32%, у САД 30%, у В. Британији 21% ( 43 ). И ови подаци доказују нашу тезу да су процеси структурне атомизације индустријске породшде у првој фази много снажнији и драматичнији са озбиљним присуством социјалне патологије, а да касније долази до извесног смиривагьа и емоционалне реинтеграције породичне и сродничке структуре. Према томе, период најдубље старости je најкритичнији и са становишта породичних односа и са становишта меБугенерацијске сарадње. Y њему je нарочито тежак положај жене о чему je већ било речи, али и оних старих мушкараца који живе одвојено од своје деце и који немају честе контакте са њима. Срећом велика већина, ипак у већој или мањој мери одржава контакте са њима. Многи долазе да проведу последње године код своје деце. Многи се пресељавају у њихову непосредну близину. Болеет старих лица изазива готово непрекидно старање, нарочито од стране деце, зато су они нарочито у овом периоду животно везани за њих. Зато губптак (смрт) детета не може ништа да им надо клади. Сигурно je најтежи положај оних старих који немају никога (око 5 —6%) и он je свакако најтежи социјални и психолошки проблем. VI. Утицај класне (слојне) припадности на положа / старих људи у породици Проблем старости може се посматрати и као класно питање, тј. са становишта класне и слојне диференцијације друштва. ТакоВе je положај старих људи различит и у оквиру градсгсе и сеосгсе подкултуре. Три трупе питања доминирају у свим слојевима старе популације: егсономсгсо-социјално (извори прихода, животни стандард, стамбени услови и др.); здравствено (специфичност старе особе je у потреби појачане здравствене неге) и емоционално (потреба за породичном и социјалном интеграцијом, контактима, активностима и др.). Социологи) а на западу не обраћа довољну пажњу овом питању. Чак се истине да социјалне разлике са становишта сродничких односа нису тако велике као са становишта разлика у полу. Чињеница да су у радничкој класи контакта меВу сродницима много чешћи него у „средњој” класи објашњавају се већом близином становања. Међутим, ако се узме у обзир да су сродници у оквиру „средгье” класе далеко покретл>ивији и да живе удаљени од родитеља и других сродника, њихови контакти су пропорционално редовнији и интензивиији. Сем тога, у оквиру радничке класе разлике у полу имају већи знача) за породичне и сродничке односе тако да су изразите две линије: отац-син и мајка-ћерка. Разлике су и у смеровима помоћи: у „средњој” класи помоћ je претежно усмерена од родитеља

(43) Институт за социјалну политику, исто, IX—9, IX—lO.