Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

81

ПОЛОЖАТ СТАРИХ ЛУДИ Y ПОРОДИДИ

заједно са децом у истом домаћинству од 20% у Данској до 42% у В. Бри танијн). Остатак чине стари луди који живе само са брачним другом или потпуно сами. 3. Стари луди који живе изван породица деце или других сродника, у великој већини нису потпуно препуштени њиховим судбинама. Знача] ан број њих живи у непосредно] близини деце или осталих сродника (нарочито у радннчко] класи), али je известан бро] просторно од њих удален. Интеракције (посећивање, писма, телефонски разговори, помоћ у новцу, у поклонима, у вршењу услуга, емоционалне везе и др.) су доста интензивне. Око 50% старих родитела виБа сво]у деду свакога дана, a најмање 80% бар једанпут у току неделе. 4. Y развијеним индустријским землама релативно je низак проценат старих луди који се осећају усамлени, док je он много виши у Југославији и Полској. Изгледа да су у првој фази индустријализације и урбанизацнје тенденције ка емодионалној дезинтеграцији „проширене породиде” снажније од тенденција структурне атомизације, а да у друго] фази (постиндустријско друштво) долази до реафирмације породггчне кохезије и сродничких веза ван „нуклеарне” породице уз истовремену далу структурну дезинтеграцију породице. Ова појава изгледа необјашњива, али je вероватно везана са порастом животног стандарда и већом социјалном сигурношћу старих луди. 5. Ако се положа] старих луди у индустријској породили посматра праћењем животног циклуса појединаца и породичног циклуса, сматрамо значајним наше откриће да уместо два циклуса (породила оријентације и породица прокреације), постоји и трећи циклус: циклус „изолацще". Y „проширеној” породили долази тек до првих зачетака овог стадијума. Y „модификованој пропшреној породили” он представла стадијум „делимичне изолације”. Тек у „изолованој нуклеарној породили” и код старих луди без сродника, (око 5 —6% у развијеним землама; око 10% у Југославији) он се може назвати као „стадијум потпуне изолације". 6. Трећи циклус „изолације” обухвата најмење три периода: а) претходнице старости (сенесенцијума) када деца напуштају породицу; б) период ране старости повлачења, дезангажовања када се породила старих људи реорганизује у брачну трупу; в) период дубоке старости, социјалне изолације и осећања усамлености када се брачна група своди на усамњеног, преживелог брачног друга по правилу жену. Најсрећнији je први период, a најтежи трећи. Сродничке интеракције се у првом периоду најчешће крећу од средње генерације према генерацији одрасле деце и генерагщ]и родитела. Y другом периоду успоставла се равнотежа између тенденције у рано] старости и геперације потомака (дубле везе са децом, а нешто слабије са генерацнјом унука). Y трећем периоду смер интеракција се битно мења и усмерен je од потомака ка на]стари]о ј генерацији (матери]ална помоћ, нега, лечење и др.). 7. Знача]на димензија у праћењу међугенерацијских интеракција ja праћење према полу. Жена je у већој мери него мушкарац кохезивни чинилаи међугенерацијске и уошпте сродничке трансмисије. Она мање помаже новпем, али je њена улога у вршењу услуга, у одржавању контакта, у продужењу породичног вредносног система. Знача] женског „клана” je