Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

222

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

САД и СССР у цил>у обустављања агресије и повлачења агресорских снага са египатске терихорије. Он je од председника Ајзенхауера добио телех'рам у којем му je овај изразио своје нерасположење због хона који je био садржан у бриханском улхиматуму и истакао да и даље даје ancoлухну предносх мирољубивом решењу. Да 6xi се регулисала ова пихања, Идн je предложио Ајзенхауеру да он и франдуски премијер Ги Моле посете Вапшнглон. Ајзенхауер je прво прихвахио, а похом одбио ову посеху. Касније, присхао je да их прими, али под условом да се прехходно повуку бриханске и француске хрупе из Егхшха. Без хога нема сасханка. Исховремено, амерички министар фхшансија хелефонирао je бриханском минисхру финансија Бахлеру да уколико се Бриханци не повуку из Египта, Бриханија неће моћн да рачуна на даљу америчку финансијску помоћ у одбрани фунхе стерлинга. Совјетски савез je такоВе одлучно устао против агресора. Антони Идн цитира писмо које je добио од тадапньег совјетског премијера Бултањина. Y овом писму, Булгањин упозорава Идна да се рат против Египта може претворити у светски рат и запретно да ће Совјетски савез бити принуђен да употреби силу. „Ми смо спремни каже Булгањнн да употребхшо силу и сломимо агресоре, ако je то потребно ради очувања мира на Среднем истоку. Надамо се да ћете бити у стану да из овога извучете паметне и конструктивне закључке ( б ). На овај начин, две суперсиле САД и СССР нашле су се на истој позицији по питану тројне агреснје против Егхшха. САД су тада први пут устале против Израела, из чета очигледно произилази да je Израел ушао у ратну авантуру без знана и одобрена америчких званичних органа. Као последхща агресије главни архххтект средноисточне кризе Антони Идн неславно je заврпшо своју, иначе, брххљантну политичку каријеру, када je 9. јануара 1957. поднео оставку на функдију британског премијера и заувек напустио полхггичку сцену. Својом кратковидошћу он je нанео толико несрећа народима и Египта и Британије. Само 10 година касније он je доживео да се увери да и Британија и Европа, истина са материјалнхш губхщхша, хшак, могу да живе без Суецког канала, због ко jer je он ушао у рат. Ништа боље није прошао ни негов савезхшк Ги Моле, који je увалио Франдуску у један глупи рат због фикције да je Алжир француски. И он je доживео да види Франдуску, без Алжира, у таквом благостану, у каквом она, можда, никада раније није била. Једанаест година касније. дошло je до нове кризе на Среднем истоку. И овога пута Израел je извршио агресију, када je 5. јуна 1967. године започео оружани напад против Египта, Сирије и Јордана. Рат je кратко трајао —■ само 6 дана. Израел je успео да извојује једну од највећих победа у својој не дугој историји. Он je заузео Акапски залив, oKyraipao Синај и стигао до обала Суецког канала. Исто тако, освојио je територију Jop дана до западне обале реке Јордана, као и јордански део Јерусалима и мани део територије Сирије.

(5) Политика je објавнла делове Иднових мемоара, 27 и 29. јула 1971.