Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

223

УЛОГА УН У КРИЗАМА НА СРЕДНЕМ ИСТОКУ

Преыа изјави Израелског статистичког бироа од 21. фебруара 1968. године, после јунског рата од 1967, под контролом Израела нашло се преко један мнлион Аарапа и то; 600 хиљада на западној обали, 66 хиљада у Јерусалиму, 356 хиљада у области Газе, 33 хиљаде на Синају и 6.400 на висоравни Голан (у Сирији). Од рани je, у Израелу живи око 300 хиљада. Арапа. Према истом извору, моментално, Израел броји 2.371.000 Јевреја и 1,361.400 Арапа ( 6 ). Истога дана када je започела израелска агресија, састао се Савет безбедности на седницу и после дуге и мучне днскусије, тек сутрадан, 6. јуна, успео je да донесе једну бледу, бескрвну резолуцију којом ce „моле заинтересоване владе да као први корак одмах предузму све мере за неодложни прекид ватре и обуставу свих војннх активности у том региону” (С Рес 233/67). Тиме су и агресор и жртве агресије били стављени у исту позидију,. што, у ствари, представља један од првих и најтежих промашаја Савета безбедности у овој кризи. Уместо да тражи повлачење агресора са туђих. територија, он препоручује само прекид ватре. Наведена резолуција ни je довела до прекида ватре. Зато je уследила нова (С Рес 234/67) којом je поновљен исти захтев; тек 9. јуна 1967. године дошло je до прекида ватре. Савет безбедности, према томе, услед несагласности његових сталних чланова, а у првом реду услед несагласности двеју суперсила, није био у стану да реши питанье израелске агресије. Услед тога он није био у могућности да наложи агресору да напусти туЁе територије, а ако тоне учини, да пропише санкције против нега. За разлику од 1956. овога пута Сједињене Државе иису дозволиле осуду Израела. Из тога несумњиво произлази, да Израел није сам пошао у овај рат; он je, више него сигурко, имао одобрение, ако не најодговорнијих, а оно веома утицајних америчких крутова. Тиме се једино може објаснити овако дијаметрално различай став Сједињених Држава у 1967. од онога у 1956. години. Пошто Савет безбедности није успео да предузме никакве мере заликвидацију израелске агресије, опет се појавила идеја, као и 1956, да се сазове Генерална скушитина на основу резолуције „Уједињени за мир”. Совјетски савез je покренуо иницијативу и предложио сазив Генералне скупштине на ваиредно заседање. Већина чланова Уједињених нација прихватила je Совјетски предлог и тако je дошло до заседања Генералнескупштине. На заседању Генералне скупштине од 17. јуна до 14. јула 1967. године било je поднето четири предлога резолуција: први je потекао од Совјетског савеза, друга од Сједињепих Држава, трећи су поднеле несврстане земље и четврти 18 латинско-америчких земаља. Међутим, ниједан предлог није био усвојен. До тога je дошло услед поцепаности сыага у Yjeдињеним нацијама. Сједињене Државе су својим утица ј ем успеле да спрече усвајање било које резолуције која бй осудила израелску агресију..

(в) Хроника међународних догађаја, 1968, стр. 5558.